"Okej imam 6 nedelje gipsa i ko zna koliko nedelja rehabilitacije, daj da spasim ako mogu neki dan."

Bacio sam se na čitanje da vidim koliko prosečno traje oporavak, kakve su prognoze, kakva je verovatnoća da ću opet moći da se bavim sportom. Gledao sam šta se dešava u svetu, kako se odvija oporavak drugih ljudi sa povredom poput moje. Kako to rade vrhunski sportisti u poznim sportskim godinama...

Nadam se da moje iskustvo sa pokidanom ahilovom tetivom neće nikome trebati u životu ali ako je zatrebalo nadam se da ćete naći barem neku korisnu informaciju kako da nešto uradite ili kako da ne uradite. Moj utisak je da sam ja izvukao iz veoma komplikovane povrede maksimum. barem za sada. Ako se, ne daj bože, iskida opet, pisaću opet.

- Ministrstvu zdravlja
- Odboru za zdravlje i porodicu NS RS
- Lekarskoj komori Srbije

Поштовани,
 

У мају 2010. године, након смрти породиље Анђелке Тасић (33) из Неготина, тужилаштво Основног суда у Неготину покренуло је поступак против тужених троје лекара, сви гинеколози-акушери Здравственог центра Неготин, др. Наде Михајловић, др. Мирослава Ивића и др. Живадина Здравковића, због основане сумње да су починили кривично дело несавесног пружања лекарске помоћи, из члана 251 КЗ Србије.

                        Ovoga puta moja draga gošća je fantomatsicna ( Link! ):  

                 Problemima nikad kraja. O njima moja gošća Kleinemutter:

                Pomagala koja po zakonu plaća RFZO uglavnom nema u apotekama.

                Država je uvela sistem kakav joj odgovara, a to je da na tenderima nabavlja lekove. Nisam protiv toga ako je taj sistem dobar. Međutim, on očigledno nije na korist pacijentima već samo državi. Lošim radom ( sporovođenjem ili nesprovođenjem tih tendera ) ona nam uskraćuje pomagala i lekove.

               A poenta je da ta pomagala i lekovi nama pacijentima budu dostupni.

7. novembar

Otkad sam u Kini, patim od nesanice. Nekad ne mogu da zaspim po celu noć. Ali čim pobegnem iz grada i nađem se u prirodi, makar i u ovako komercijalizovanom nacionalnom parku, svi moji problemi nestanu. Zaspim kako legnem i spavam kao beba, spokojnim i zdravim snom do kasnog jutra.

Dan je zašao u deveti čas kada se budim od povika turista sa platoa ispred vodopada. Ne ustaje mi se još, ali moram. Uskoro će početi da stižu posetioci u velikom broju, te neće biti u redu ako zateknu moj šator, a ne raduje me ni pomisao da me svi zagledaju radoznalo

¡Hola :)

Večeras letim za Barselonu, a za četiri dana započinjem pešačenje na Putu za Santjago (Camino de Santiago). Mnogi koji me prate pitali su me za detalje o tom hodočašću i humanitarnoj akciji koja će se odvijati uporedo. Pošto ne stižem da pojedinačno odgovorim na sva ta pitanja, objedinila sam ih u ovoj objavi i odgovorila na njih.

Zašto idem peške, a ne biciklom kao uvek do sada:
- Pre dve godine dijagnostikovana mi je diskus hernija. Nekoliko meseci nisam mogla da sednem na bicikl, ali mi je hodanje prijalo. Vrlo brzo nakon povrede

Znam, mnogo je ljudi kojima je pomoć potrebna, a svakome je svoja muka najveća, ali je i mnogo ljudi koji mogu da pomognu. Odrecimo se jednog kafenisanja, jedne pakle cigareta, prvog prolećnog sladoleda....

Danas su širom Leskovca i Lebana maldi ljudi jurili da prikupe pomoć za svoje bolesne prijatelje. Izgledalo je veličanstveno i strašno -- nešto je ujedinilo našu mladost. Nisu otupeli, iako su im srca često

Trenutno su u modi četiri vrste etiketa: radi za DB, homoseksualac je, mondijalista je i maznuo je neke pare.

Prva etiketa zvana »radi za DB« u neku ruku