Pre mesec dana, objavljena je vest da će "Novi Sad rebalansom budžeta obezbediti 10 miliona dinara za kupovinu testova na narkotike, koji bi trebalo da početkom naredne školske godine budu podeljeni roditeljima đaka 7. i 8. razreda osnovnih i svih razreda srednjih škola u gradu."

Predsednik Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama i član Gradskog veća zadužen za obrazovanje Vladimir Jelić rekao je da "narkomanija sve više uzima maha među decom u srednjim, pa čak i osnovnim školama, pa stoga, kako je naveo, Grad zajedno sa roditeljima mora preduzeti sve potrebne mere da se ona suzbije, a jedna od najefikasnijih mera je prevencija." te da će "uvođenjem ove mere Novi Sad biti prvi grad koji je objavio rat narkomaniji među najmlađima na taj način". Apelovao je "na roditelje da sarađuju u ovoj akciji, jer se mnogima dešavalo da otkriju da im je dete narkoman kada bude već prekasno".

Organizacije građanskog društva koje rade na problemu droga više su nego nezadovoljne ovim predlogom. Razlozi za to, od prilike se mogu svesti na sledeća stanovišta:

... and War is on the Earth

„Tri strasti, proste ali nezadrživo jake, me vode kroz život: čežnja za ljubavlju, potreba za znanjem, i nepodnošljiva tuga zbog ljudi koji pate" - Bertrand Russell, iz Autobiografije.

Ovaj blog je o mogućem, značajno štetnom uticaju jednog Monsatovog pesticida, i jednog herbicida, na zdravlje ljudi.

Pre mračenja jedna prosta činjenica: povećanje prihoda uz pomoć hemije i genetskog modifikovanja (GMO) je spasilo ili produžilo ogroman broj života.

* Od februara mirujem, živeći kao sav normalan svet. Kuća--škola – to je uglavnom moja maršruta. Imam dovoljno vremena da svakog dana odem makar do obližnjeg jezera, bilo da bih džogirala, bilo da bih se veoma strmim putem uspenjala biciklom do stupe na vrhu. Imam i sportske terene u sklopu kampusa u kome živim, sa profesionalnom stazom za trčanje, sa košarkaškim i odbojkaškim terenima... Rečju, postoje svi uslovi da održavam kondiciju. Osim što me mrzi.

Jako me je iznenadio tekst "Muke po Teodori i glupost večitog savetnika", ne zato što je Jovana Gligorijević sročila paškvilu nabijenu lažima, budalaštinama i demagoškom patetikom, već zato što je taj njen uradak objavljen sa logom Vremena, lista koji je nekada, sećam se kao kroz maglu, bio uljudan i pristojan. Kada upravo na temu kojom se bavi Jovana u Kuriru izađe serijal tekstova ispunjenih debilnim izmišljotinama, a s jedinim ciljem da se izvrši dekapitacija moje malenkosti, to je donekle i razumljivo - revolveraškim tablodima u opisu je delatnosti da vrše harangu, to je jedina svrha njihovog postojanja, ali kada to isto čini Vreme, onda je to pouzdan znak da u Srbiji nešto suštinski nije u redu.

Odabranici, izabranici, ponositi čuvari magle! Ne Londonske magle, ne magle kišnih šuma, niti magle koju stvara isparavanje veličanstvenog Amazona, ne, čuvari magle istorije svog naroda. Ako ih ima i u drugim narodima, to me ni malo ne teši iako znam da je toga i takvih malo, vrloveoma malo u razvijenim i odavno uređenim državama. Uzmimo npr Veliku Britaniju. Ni traga od magle u vezi sa Henrikom VIII. Sve na tacni, ženidbe, ubijanja svojih žena, raskid s Papom i ostala sranja.

Srpski čuvari magle vrloveoma često izvlače na videlo dana magloviti podatak

Verujem da svaka aktivnost koju preduzimamo ima neku svrhu. 
Makar bi tako trebalo da bude.

Dragi rekreativci. 
Dobijam pitanja, pa da odgovorim.
Biću surovo iskren, kao i uvek.
Ne znam zašto, ali guzica je centar interesovanja većine vežbačica ženskog pola.
Prvo, ukoliko hoćete da zategnete guzicu ili butine, niste rekreativci, već imate tačno definisan cilj, kao i bilo koji ozbiljni sportista. Dakle, potreban je ozbiljan pristup.

Da sam kojim slučajem na mestu politiačara, koji je na jučerašnjim izborima ostvario više nego ubedljivu pobedu, sve bi biračima po spisku.  I onima koji su glasali za mene, a pogotovo ostalima.