Juče, u subotu, oko 14 h, na uglu Bulevara Kralja Aleksandra i Branka Krsmanovića je nestala Tina Zečević. Ona je devojka sa autizmom i roditelji bezuspešno pokušavaju da je nađu. Policija neće da je traži dok ne prođe 48 sati od nestanka. Gore je njena starija slika. Sada je deblja i ima roze majcu. Telefoni njene majke, Jasne Zečević su 28 36 500 i 063 702 92 02.

Autor: Mako Menković

Bila... bila Snezana. Pa je vestica tela da je ubije. Baaaum! Baaaum! Baaaum! Pa naiso u sumu. Pa naiso u kucice. Bije puno sudove. Pasina... Ja cu da vam usisavam, ja cu da vam cistim. Ali, mojim te, pusti me, mojim te da budem s vama. Ja cu da vam cistim. Ja cu da vam pejem sudove. Ja cu da vam pejem, da vam cistim i da usisavam. Moooojim te, pustite me da me... da me... da me... pusti me da budem s vama.
I... gotova mica pica.

I bila Cuvenkapa... pa ona isa kod bake... pa tako... pa je ona posetala baku, pa otisa kod mame, pa doso vuk,

Roditeljstvo je jedan od ekstremnijih sportova, u odnosu na koji akrobatsko skakanje padobranom ili bacanje sa mosta u ambis stilom jo-joa predstavlja igranje šaha u vakumu, a Indijana Džons je penzioner u poseti banji...Ali ako se nađe dobra duša i glas razuma ravan pričasepostojećem bogu, da vam otkrije tajnu nesmrzavanja bebe u julu ili vam pomogne da zbog bebećeg ojeda ipak sklopite noću oči, možda vam otkrije i da deca kad su gladna ipak jedu, kako se smiruje temperatura konkurentna Etni, a treći zubi ni zaposlenima u cirkusu ne rastu, e onda taj božji glas, spreman da se javi i pomogne svih 37 sati koliko traje roditeljski dan treba čuvati i sačuvati. Nema para kojima se može izmeriti roditeljska zahvalnost. Zahvalnost budućnosti da ni ne pominjem. A, takav glas je upravo HALO BEBA, koja bi mogla da nestane zbog onoga čime se ni reč "dete" ne može meriti, zbog - para.

Devet godina je Halobeba pomagala nama, u bilo koje doba dana ili noći mogli smo da je pozovemo. Iz bilo kog dela Srbije ili inostranstva. Sada Halobeba ima problem, naravno sa novcem, i bez naše pomoći bi mogla da bude ugašena. Svi vi koji ste se javljali, reagujući na prethodno objavljene blogove o teškoćama u kojima se našla Halobeba, svi koji imate bebe ili ćete ih dobiti, koji ih nemate, ali razumete koliko servis poput Halobebe znači roditeljima, bebama, deci, svi vi koji razumete koliko je bitna svaka pomoć u borbi protiv bele kuge, koliko je bitna pomoć budućnosti,

od danas možete pozvati Fond B92 na broj telefona 064 815 12 42 i ponuditi svoju pomoć Halobebi.

Ili uplatiti na račun: Uprava za trezor za Halobebu 840-627667-91,  IBAN je RS35908500150000585828 

Pomozimo Halobebi, kao što je ona nama pomagala. Ne dozvolimo da se Halobeba ugasi samo zbog novca.

Da je Srbija devojka, sreću bi joj kvarila dečija kolica. I biciklići, triciklići. Jer – šta ima devojka kolica da ima. Jeste da je bela kuga, kao i da se svi protiv nje deklarativno bore i pozivaju na rađanje beba, ali to ne treba u praksi toliko ozbiljno shvatati. Zato što bebe, sitna i krupna deca, mnogo bolje zvuče u imperativnim rečenicama, nego u stvarnosti. Dok su samo reči ili fotografije, bebe su čiste, buckaste, bistrih očiju, paperjaste kosice, ekstremiteti su im neodoljivo ćuftasti, a uživo...Tada su propast jedna, deru se danju i noću kroz zidove, uznemiravaju komšiluk koji bi inače otkrio lek protiv raka, al od njih ne može. Razbole se, pa cure na sve strane, opet se deru i deranžiraju dalaj lame, što po ulicama, što po čekaonicama, što opet kroz zidove. Da nije njih, komšija bi već lebdeo u nirvani, a ovako ni do filozofskog epa da dobaci. Usput im rastu zubi, zbog njih se opet deru, vrište i ciče gde stignu, kvare sliku i zvuk Utopije. Uši da ni ne pominjemo. Ni škole, obdaništa, imanja i nemanja, uopšte, bebe su propast jedna.

Prvi, Hararijev iz New Statemana.

Naslov je, zapravo, malo misleading, tekst je više o teškoćama gradnje nekog globalnog identiteta, ali je sjajna analiza uspostavljanja nacionalnog identiteta. Recimo, ovaj pasus je divna ilustracija Hararijevog britkog uma.

Nations solved some problems and created new ones. In particular, big nations led to big wars. Yet people were willing to pay the price in blood, because nations provided them with unprecedented levels of security

               Na žalost, lepih vesti nema. Izgleda da je ponovo došlo vreme za dizanje galame.

               Prepuštam reč Maloj Mami:

Srbija boluje od bele kuge, i to je njena najteža bolest. Jer, sa svim ostalim ćemo nekako, al bez dece ćemo nikako. A, za lek za ovu bolest nije ubeđivanje žena da rode decu, ni jednokratne pomoći, ni puko prebrojavanje dece. Jedino što ovu bolest može da izleči je odnos prema deci i – ženama. Svim ženama, i onima koje jesu i onima koje nisu rađale. Zato što su žene simbol majčinstva. Oko 30 žena biva ubijeno svake godine, za poslednjih deset godina ih je ubijeno 327. Broj pretučenih, maltretiranih i ponižavanih je porazno veliki za zemlju koja pati od nemanja dece.

I dok u Srbiji već nedeljama nema novoobolelih od malih boginja (stanje na dan 25.01.2019, poslednji prijavljeni slučaj pre 28.12.2018), Makedoniju "trese" (ne samo zdravstveno nego i politički) epidemija ove bolesti a o tome u domaćim medijima nema ni reči.

Stanje epidemije morbila u regionu

A sve je počelo u dečjem vrtiću (a gde bi drugde) u skopskom naselju Radišani kada je 19.12.2018. prijavljena lokalna epidemija. Obolelo je petoro dece, uzrasta 3-4 godine, u grupi nevakcinisane (a da li nas i to čudi) dece i jedna odrasla osoba (iz porodice obolelog deteta). Komisija za zarazne bolesti i nadležna epidemiološka služba donose odluku da se na dve nedelje zatvori pomenuti vrtić.