Snimak nad kojim se ovih dana zgražavaju zaštitari, uzdišu roditelji i čiste puške lovci, a koji je obišao sve sveCke medije, je obična vežba montrealskih studenata kompjuterske animacije, čak i ne previše dobra: primetio bih loš oblik i obojenost desnog krila i neuverljive pokrete krila, te pogrešne proporcije tela, a drugi su primetili i pogrešno usmerene senke.

Narečeni studenti su Normand Archambault, Loïc Mireault i Félix Marquis-Poulin, sa Centre NAD, a video klip je napravljen u okviru radionice simulacije produkcije na osnovnim studijama 3D animacije i digitalnog dizajna.

 - preko kolena, s kolena na koleno

Kako da vam kažem, a da to već niste čuli...ono – Mala deca, mali problemi, velika deca, veliki rođendani...Još samo polutka dana me deli od surove realnosti da su deca sve starija, a ja sve mlađa i da će poslednji od mladunaca postati poslovno sposobna osoba, iako tako uopšte ne izgleda. Niti će mi ikada izgledati.

 

Piše mi moj blogodrugar Stari na kraju bloga o opraštanju:

 

 

''I kako objasniti zadribandama da su moja deca dokle god sam živ.''

 

...............i natera me da kopam po računaru.

Znam da sam nekad nešto pisala kao moj intimni proglas roditeljima – ne mojim, nego onako... Volim ja to, kao, kada bi mene neko pitao i saslušao - ja bih to ovako:  

Roditeljima! 

Dragi roditelji, ne štedite lepe reči za sopstvenu decu! Ne

 Poštovani auditorijume zbog prevelikog interesovanj najšire javnosti odlučio sam da vas počastvujem mojim prisustvom na blogu. Tim povodom sam se pomirio sa pentijumima i ostalim tastaturama, završio kraći kurs opismenjavanja i pojeo pljeskavicu sa nekolicinom priloga kako bi dao najbolje od mene a i sebe. Od sada me možete pitati sve što vas interesuje vezano za život i slične fenomene. Prepisivaću recepte na crno, deliti blanko dijagnoze i uzimati mito u vidu prasećeg pečenja, naravno.

 Shvatite ovaj blog kao malu ilegalno-elektronsku ordinaciju ( ako

 

 

 

Vidim ovih dana Ministar zdravlja obilazio bolnicu u Kragujevcu. Ono što je zatekao je bilo sjajno. Prepuni hodnici, haos, prava realnost stanja zdravstva u Srbiji.

Umro je lako i brzo. Bol jeste bio opak i oštar, ali je kratko trajao, tri sekunde ili nešto manje, više svakako ne. On je bar umeo da proceni vreme. Stigao je da se uhvati za grudi, a zatim pao na pločnik. Da je razmišljao o umiranju, poželeo bi takvu smrt.

(Upozorenje: nastaviti čitanje samo ako imate dovoljno vremena, priča je duga.)

Прави је трша.
Зато ћемо га овде тако и звати јер у овој причи ни ликови ни догађаји нису измишљени.
Дакле, Трша.
И нико не зна шта би са њим.

 

Iliti: šta da kaže jedna, nesmirujuća, ljuta, besna i očajna: tri-dana-na-bensedinima-majka svom detetu koje je mesecima učilo, dok su drugi kupovali gotove testove?

AleXandar Lambros

 

Previše dugo živim u postojebini mi da bih imao velikih iluzija o njoj. Naravno, lupao sam u šerpe i lonce, smrzavao se po kiši i vetru verujući da se borim za svoja najosnovnija građanska prava i elementarno ljudsko dostojanstvo, ostavljao protestne poruke na sajtovima CNN-a i BBC-a