za učenike I razreda osnovne škole, nakon naučenih 9 slova (A, M, T, G, I, S, O, E, Š):

"Smisli i napiši 3 rečenice".

Celokupna istorija ljudskog roda bila je znaku večitog sukoba između zla i dobra, a i zlo i dobro se nalazilo u ljudima.Čak ni napredak civilizacije ni istorijska iskustva i pouke nisu uspele da promovišu razum kao vrhunski princip odnosa među ljudima. Ne treba  mnogo mudrosti jer je golim okom vidljivo da su ljudska pohlepa, zavist, mržnja, laž, prevara, kriminal, korupcija i mnogo toga što ljude čini neljudima zahvatili sve pore društva i kod nas u Srbiji , agresivno preteći poštenju, časti, dostojanstvu i slobodi i sigurnosti građana.Fascinantno je da to mnogo bolje vidi i razume jedan dvanaestogošnji dečak nego političari, stranake, verski velikodostojnici, kulturni, prosvetni i ostali delatnici koji se hvale kako im je jedina misija usrećivanje naroda.

Učenik 6. Razreda Nikola Borovčanin je napisao otrežnjujuću poruku celom čovečanstvu, mada je neki nepravedno kvalifikuju kao poruku srpskom narodu.

Pročitajte njegovu “Bajku o Časti”, razmislite i zamislite:

“Bаjkа o Čаsti”

“U nekа dаvnа vremenа živeše ljudi bistrog umа i plemenite duše.

Gost autor: Slavica Pejović

Poodavno sam čula izreku "otac k'o kolac". Više se ne sećam kada i u kom kontekstu, no moram priznati nije to tada bilo područje mog interesovanja, te se nisam ni bavila time.

Tek od nedavno, tačnije od kad postadoh deo tročlane porodice, tj. MAJKA, počeh da posmatram očeve i da se pitam kako li je nastala i zadržala se izreka. I to ne da se zadržala u narodu, zadržala se i u institucijama, podmuklo, jedva vidljivo, ali se zadržala.

Očevi sve češće podižu, neguju i vaspitavaju decu, svesrdno pomažu majkama, i to ne samo da je u redu, već je vrlo poželjno za društvo jer pokazuje napredak, ravnopravnost, europejizam. U redu je sve dotle dok se ne sudare sa institucijama, procedurama, uslovima i pravima. E, tu već nema očeva, na scenu stupa majka, a otac postaje kolac.

Tekst koji sledi objavljen je u četvrtak 29. aprila 2010. godine na blogu Abraxas 365 dokumentarci. Prvobitna namera mi je bila da njime završim svoj prethodni – „Skulptori”, ali sam se predomislio jer mi se čini da bi tako sve postalo preopširno, rasplinuto… Pošto se radi o zanimljivoj i vrlo indikativnoj priči (naročito kada se uzme u obzir i činjenica da su svi tekstovi deteta na ovom blogu obrisani), nisam želeo da propustim priliku da se ona ipak nađe ovde. Uz odobrenje autora, naravno.


Gost autor: Son of Man


Rastko Pocesta i ja…

U julu prošle godine na jednom muzičkom forumu na prajvat me kontakirala osoba sa nikom Rastko Pocesta, kaže pratio je moj blog, a posebno su mu se svideli moji tekstovi o serijskim ubicama.

Sastanak Saveta roditelja OŠ "Radoje Domanović" na Novom Beogradu ispunio je moja očekivanja: bio je krajnje zabavan! I - mimo bilo kakve propisane procedure. Ja ne znam koliko je članova Poslovnika o radu Savetu roditelja tom prilikom prekršeno, ali brat-bratu cenim bar 60%.

Prva tačka - izabrasmo predsednika i potpredsednika, ama verifikaciju mandata potpuno preskočiše. Iako je nevedena u dnevnom redu.

Druga tačka - Izveštaj o radu škole za prošlu godinu i Plan rada za ovu godinu sveo se na to da je direktorka čitala naslove iz nekakvog ekstra debelog dokumenta koji je imala pred sobom, a nama ga nije dala, te su nam sve vreme bale curele da u njega zavirimo. Nakon što je završila, trebalo je da usledi razmatranje, koje je teklo ovako:

Direktorka: Ima li nekih pitanja?

Roditelj: Samo, ovaj... jel' to dostupno na sajtu?

Pre nekoliko dana video sam na satu B92 vest o borbi dečaka u kavezu koja je šokirala javnost, i snimak koji je tu vest propratio:



Komentari na vest bili su u rasponu od „Nisam odgledao ni pola a stajala mi je knedla u grlu, krenula mi je suza i prekinuo sam ovaj užas. Koliko moraju da budu izopačeni ti likovi koji ovo organizuju da im ovo padne na pamet?! […]” do „[…] U pitanju je neinformisanost novinara. Niko nije lud da stavi decu u kavez da bi se oni mlatili. Lepo se kaze da udarci nisu dozvoljeni, u pitanju je cist grepling ili za neupucene nesto slicno olimpijskom rvanju samo sa zavrsnicama. […] Verujem da vas je preplasio kavez. […]”.

AleXandar Lambros

Kad ljudi požele da pobegnu u Srbiju a ne iz nje, valjda je to srpstvo?

 Milan Nikolić

Nedostaju vam ideje kako da skrenete pažnju na sebe? Želeli biste da se vaš glas odjekne dalje od vaših trenutnih dometa i da, ukoliko je moguće, pridobijete što više pristalica? Ili prosto imate potrebu da olakšate nagomilani bes i nataložene frustracije, ali u javnom prostoru jer ste shvatili da je samo tada lekovito po vaše izmučene živce? Ništa lakše. Jedini uslov je da imate profil na nekoj društvenoj mreži. I malo ekstremizma.

Jedan te isti. No, deca, kao što isti crtani gledaju sedam dana zaredom, po tri puta dnevno, tako hoće da idu u isti cirkus.Valjda ih smiruje ideja da je bar nešto isto, u svetu koji se neoprostivo brzo menja pred njihovim malim očima.
Svake godine je šatra sve manja, i sve je manje cirkuzanata, i posetilaca...šteta...i olinjalih životinja...to baš nije šteta.
Karte su neoprostivo skupe (za nas posetioce) i neoprostivo jeftine za njih...prave umetnike. Ja bih uvek više platila cirkuskog artistu nego glumca u reklami za uloške. No, ja o parama inače nemam pojma, pa zaboravite.

Išli smo sinak i ja.

Već neko vreme razmišljam o ovom tekstu i svaki put odustanem, bojeći se dve stvari: da neću biti dovoljno jasna u onome što hoću da kažem (a ne jednom mi se desilo da ne ne procenim kako treba sagovornika i  da rasprava ode u pogrešnom pravcu) i da će priča postati previše lična jer o onome o čemu planiram da pišem skoro svako ima lično iskustvo.