Blogovci, upoznajte Danielu Tamaš iz NS-centra za Autizam. Daniela je jedan odličan lik koji u nikakvoj srbijetini (i ovo "nikakvoj" napominjem bez ikakvih političkih konotacija već kao nešto što je fakat, prema tome mojne se tripuju neke mrge nešto, oke?) radi posao na nivou nekakvog vašingtona. stvarno je odličan lik, nešto poput Noleta u tenisu - ne zaslužujemo je/ga, a imamo je/ga. svecko, a naše.

uzgred, pre neg' obnarodujem, 

da ka'em da nisam našao neki srpski logo sa artom dece autista tako da stavljam hebrew-anski, al' svejedno, ista planeta, ista deca, isti retki požrtvovani i plemeniti ljudi. ljudice, tojest, ljudine.

 Poštovani,

erin' s fiddle je plesna  trupa koja se bavi irskim stepom i soft densom.

to je jedna fenomenalno posvećena grupa mladih ljudi,

puna entuzijazma, istrajnosti i, naravno, radosti.

Dragi tata,

Kao dobra ćerka, održavam obećanje i šaljem Ti raport sa svog prvog dežurstva iz predmeta Osnovi kliničke prakse. Jedna grupa je otišla na hirurgiju i smorila se totalno, samo su se muvali okolo i ništa nisu videli, šetali ih po hodnicima a u salu su ih pustili samo do vrata, da ne smetaju.  Pssst, i svi puše u lekarskoj sobi, kažu...Tomici za dušu.  Izgleda da je tu, za dušu, bilo još nekih stvari sa ukusom dima ali nisam sigurna, da ne grešim dušu.

Moja grupa, nas četvoro,

Vest da je Sterijino pozorje preporučilo dramski tekst AMSTERDAM, moje kćerke Marijane Ćosić, da se igra u pozorištu, zatekla me je u Beogradu, u supermarketu Cvetni trg dok sam kupovala zelenu salatu i narandže. Javila mi je SMS-om moja devojčica, iz Nemačke, gde je otputovala na dva dana, iz Beča. Wow, toliko sam se obradovala:)

-Gde si, šta radiš? - pitalo me dete, pa

 Ovo je juče (19.02.2011.) napisao Emin tata :

 "Hteo bih da se zahvalim Leontini i dečici iz hora Čarolija koji su napravili prvi korak ka ispunjenu cilja Eme i njenih roditelja, da Ema stane svoje noge. Nikada u životu neću zaboraviti ovaj dan kada smo prikupili 59125,00 dinara 25 Eura i 120 makedonskih denara. HVALA vam na velikom srcu."

 Ovakve stvari vraćaju veru u ljude. :)

Nedavno sam je pronašla, povučena nekim drugim. Ne znam ko je snimio tu fotografiju. Mora da to beše moj pokojni drug Oleg, kod koga smo tada bili.
Na njoj V. i ja. Nasmejane, onako potpuno bezbrižno, kako samo možeš biti kad imaš 17 i misliš da celi svet, sa svim svojim mogučnostima i čarima, čeka samo na tebe. O iskušenjima tada nismo mnogo znali. O ovim, koja će da nas sačekaju u tom svetu, ništa.
Tada, jedan od najvećih problema  je bio kako roditelje  ubediti da, iako smo se videli nedavno, dozvole to opet. Njima, V.i njenom bratu ili nama,mojoj sestri i meni. Kako uostalom ne razumeju da Novi Sad i Sarajevo nisu tako daleko. Šta fali da odemo tamo samo preko vikenda....Ili oni da dođu, svejedno. Važno da smo zajedno.

Ne bih ja, majke mi, al’ obveze majčinstva i potomak predtinejdžerskog uzrasta, kombinovani sa onih par dana što mi je avijacija budila uspomene na 1999. zujeći mi nad zgradom, i eto...

Otišla sam da gledam Ušče 2011.

Jer je Biberče zahtevao da OBAVEZNO pođe i mama.

E, sad, ako očekujete opise naoružanja i tako to – džaba ste čitali.

Mislim bilo je tu svega i svačega – i nekih pušaka, i minobacača i, kako je pisalo na tabli, „standardno artiljerijsko oružje“ u narodu poznatije kao TOP, i svašta nešto oklopno i isto tako svašta nešto sa raketama. Pa razni kamioni, pa avioni, na zemlji, a naravno i u vazduhu, pa helikopteri, pa padobranci, pa K9 jedinica, sa nemačkim ovčrima, naravno, pa ronioici, pa planinari, pa oprema za jedne i druge i treće i...

Gradska uprava Grada Beograda
Sekretarijat za obrazovanje
Sektor za inspekcijski nadzor
Kraljice Marije br. 1
11000 Beograd

Novi Beograd, 12. februar 2011.

Predmet:         Javnost rada Školskog odbora

Poštovani,

Član 82 Statuta Osnovne škole "Mladost" (Novi Beograd, Gandijeva 99) garantuje javnost rada Školskog odbora. Međutim, prilikom pokušaja da steknem uvid u rad Školskog odbora, naišla sam na probleme koje bez vaše pomoći nisam u stanju da rešim.

                                  Jedan engleski pisac napisao je knjigu sa nazivom: "The Diary of a Nobody" (koju je The Guardian uvrstio u '1oo najboljih knjiga svih vremena'). Ja ne vodim dnevnik, valjda zato što sam prilično nesistematičan, ali volim povremeno pisati pisma i - blogove. Otuda gornji naslov za nekoliko mojih sledećih priloga 

Zovem se Nikola. Po vokaciji sam biolog/ekolog, radim kao naučni istraživač/univerzitetski