Jedan mlad život ugasio se ovih dana. Jedna porodica ostala je obogaljena i na najsuroviji način platila je danak neznanju, predrasudama i tabu temama u koje niko ne zadire, ni porodica, ni škola, ni mediji. 

U jednom malom mestu učenica prve godine srednje škole oduzela je sebi život. Do tada primerena i tiha devojčica, bez ispada u ponašanju, otišla je u obližnji veći grad prošlog septembra da nastavi školovanje, i zaljubila se. Ništa neobično za taj uzrast, složiće se većina. Sa svojim dragim stupila je u nezaštićen seksualni odnos i nakon

I nemoj posle da bude da vas nisam upozorila!

Najozbiljnije.

Ove nedelje jedna princeza iz mog komšiluka puni 14 godina. Njena mama, naša blogokoleginica, zamolila me je da je ugostim, jer eto, posle dugo vremena, ima potrebu da se prvi put oproba u pisanju i ispriča najdramatičniji događaj princezinog kratkog života.

Priča je stvarno dramatična, i potresna, stoga, najozbiljnije, pripremite maramice...

Moja gošća je JECINAIMISINAMAMA:

Moj sin je kao klinac od četiri, pet godina, na izlizano, ordinarno, uobičajeno pitanje baba, deda, stričeva, ujaka i ostale nam uže i šire rodbine i prijatelja: Šta bi voleo da budeš kad porasteš?, odgovarao: Kad porastem, biću Baja Patak.

Dete bilo vizionar! Ukapiralo još pre trideset godina da je biti Tajkun, najbolje od najboljeg što se može biti u, tada još SFRJ a sada u Srbiji. Smejali se mi i rodbina,

Akcija prikupljanja pomoći za decu koja žive i rade na ulici 

Ako prolazite preko Trga, čekate noćni bus, izlazite sa predstave u Narodnom pozorištu, ili se smrzavate kod konja dok neki princ koga čekate kasni- svratite u Pab. Pab je „nadimak" za lokal Magic Garden. To je onaj bar u Stalkencu, odmah iza picerije Trg.
To je najbolje mesto u gradu, jer svaki put kad ovde svatite, imate priliku da uradite nešto zaista dobro. Možete da ostavite dobrovoljni prilog za decu koja dolaze u Svratište. Svakog prvog u mesecu, od 16h organizovano je i druženje sa ovom decom, a tog dana volonterima iz Svratišta možete da donesete i stvari - tople džempere, kape, jakne, rukavice, čarape, majice, pantalone, igračke, dečije knjige i sve ono što vam ne treba, a bilo bi vam potrebno da ste dete, da nemate gde da se ugrejete, okupate i presvučete.

napisao: Waleed Al-Husseini

crteži: Glynis Scott

prevod: Alexandar Lambros

Jedan Bog je otac - konkretna ličnost (nastavna jedinica iz veronauke, iz školskog dnevnika jedne srednje škole u Šumadiji)

Kako danas ipak NISMO operisali krajnike.

Daklem, trebalo je da Mudrica jutros operiše krajnike.

Nisam vam pričala o tome naprosto zato što volim da odradim šta treba - a za priču ima vremena i posle...

U petak je, zvanično, primeljen u bolnicu. Kažem zvanično, pošto se to svelo na vađenje krvi i ćaskanje sa anesteziologom u petak pre podne, a onda smo pušteni kući uz uputstvo da pazim da se ne zarazi nečim preko vikenda, i da se jutros (ponedeljak ujutro), pojavimo sabah zorom na odeljenju, posle čega, je li, idemo na operaciju.

U svom poslednjem tekstu, pre mesec dana, pisao sam o sumanutoj odluci poreske uprave (tačnije neke gospođe iz DS) da  preduzetnice porodilje moraju retroaktivno da plate doprinose za socijalno osiguranje, koje su već jednom platile i koji su im refundirani.

Danas ću napisati dve kratke istinite priče koje su posledica te odluke:

Jelena je preduzetnica koja sa mužem drži malu prodavnicu. Ništa specijalno, ali dovoljno da imaju za osnovne potrebe. Oboje plaćaju jednak iznos na ime doprinosa.

believe or not!

Naša koleginica Arwenna upozorava na plan reforme gimnazijskog školovanja kojim je planirano da se iz programa izbaci jedan jedini predmet - i to Informatika! Evo njenog otvorenog pisma Ministru prosvete na koji posle par meseci još uvek ne stiže odgovor.