“Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati.”reče davno Dušan Radović, a Gorki mnogo ranije “Deca – to su naše sutrašnje sudije.” Tačno, deca su uvek minuli rad starijih. Porodica je nezamenjiva u njihovom vaspitavanju ali i društvo koje često ne vodi računa o njihovom vaspitanju i obrazovanju pa tako opstruiše i ono što porodica pokušava. Televizija mnogo direktnije utiču na decu nego na odrasle i upravo zato može biti snažno sredstvo vaspitanja ali i suprotnog.
Kada se danas pogleda šta programi svih televizija nude deci onda je to katastrofalno. Drušvo i država pa još i akademija nauka i crkva koji se toliko brinu o deci kao najvećem blagu, čine to samo na rečima. Da je drugačije onda dečji programi ne bi ni bili ukinuti, odnosno zahtevali bi da se odmah  vrate.

Nekada su deca  gledala:“Kockica”, “Priče iz Nepričave”,“Na slovo, na slovo”, “Laku noć, deco”, “Metla bez drške”,“Muzički tobogan”,“Fore i fazoni”,“Poštar Aca”, “Neven”“Putokaz”, “Kolariću paniću”,“Opstanak”, “S one strane duge”. Danas gledaju:“Dizni na RTS”,” Ben 10”,” Ruske bajke”,”Sunđer Bob Kockalone”,“Telmo i Tula”, “Šumska škola”,“Spajdermen”,”Brodić Elijas”, što podstiče agresivnost ili ima za posledicu strah i ružne snove.Ako već nije bilo ništa od one laži da će se ukinuti PDV na dečju opremu,

 

Igrala se deca jurke u školskom dvorištu. Dečaci od po devet – deset godina. Laza jurio.

Pera, radi bolje zabave, postavio se ispred Mike, da ga Laza uhvati. Mika, koji je to shvatio kao napad na svoj lik i delo, pojurio za glavu većeg Peru da mu se oduži, ali mu se na putu

Pretpostavljam, ma ne, sigurna sam, da većina roditelja misli da je najlepša stvar koja im se desila u životu, roditeljstvo.
Kada dobiješ dete misliš da ga voliš toliko mnogo da ne može više od toga. Onda, kako dete raste, kako se upoznajte, otkrivate neki novi svet zajedno, shvataš da je ta ljubav svakim danom sve veća. Kako raste ljubav, tako sa njom ide i nešto što nije baš lepo, ali je neizbežno, a to su brige.

I eto, pregurasmo još jedan rođendan...

Kod nas je novembar praznični mesec. Prvo nam pada slava, pet dana posle slave je Biberčetov, a pet dana posle Biberčetovog rođendan moga Mudrice-Filozofa.

Ove godine, doduše, nismo stvarno slavili (DEKA, SEKA i tome slicni nesrećni faktori), ali smo, kao i uvek sedeli i malo ćaskali o danima prošlim...

Na primer, ove godine mom Mudrici rođendan pao u petak - baš kao i kad se rodio.

Povodom toga Mama je morala, po n-ti put da prepričava čuvenu Odiseju koja je prethodila njegovom rođenju. Kako je, te godine, dan pre njegovog rođendana Beograd bio pod mećavom, kako sam se našla zaglavljena u KC čekajući da mi urade ultrazvuk (koji nikada nije urađen), jer smo već bili prebacili termin, kako me je muževljeva tetka, zbog mećave, odvela kod nje kući i kako je Žmu, hrabro, došao da spašava zavejanu ženu i da me nekako prebaci sa Crvenog krsta na Novi Beograd što se, pošto su putari po običaju bili iznenađeni mećavom, završilo našim pešačenjem kroz sneg do kolena... Prvo smo se spustili do Slavije, pa pošto ni tu nije bilo prevoza nastavili smo da Terazija, pa smo onda sišli na Zelenjak gde nije bilo šanse da se ubacim u ona dva pretrpana autobusa koji su se ipak pojavili, pa smo produžili do mosta, pa preko mosta, a kad smo već stigli na tu stranu onda je, je li, bilo logično da nastavimo peške do Fontane.

Sreća te sam imala dobre čizme.

I, naravno, sledećeg jutra je moj Mudrica odlučio da je ipak vreme da se rodi.

Ali, ne pišem ovo zbog toga.

Nego zato što je Biberče onda tražio da se ponovo priča njegova omiljena - Kako je Mama učila logiku.

Pa, pošto mi se nešto ukazuje da nisam jedina koja je tako učila...

Dragi prijatelji,

HALOBEBA vas poziva na druženje povodom obeležavanja devetog rođendana!

Čekamo Vas u petak, 3. 12 . 2010. god. u13 časova,  na VII spratu

u  Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd,

ul. Bulevar Despota Stefana, br. 54 a

PS. Poneti dobre želje, vedar osmeh i puno srce ....

Tim HALOBEBE

Pored poziva na rođendan, HALOBEBA nam piše:

Dragi prijatelji,

Zena me zove na posao pre par dana i kaze: "Spiridone, moramo da razgovaramo." "Jel, sve u redu sa klincima?", pitam panicno ocekujuci da pocne da cita tekst sa zahtevom za otkupninu. "Jest, ali nasa dadilja Vlatka - nasa dadilja - ta zmijurina koja se vesto izigrava nevinasce."
"Sta je sa njom, da gluperda nije opet razbila nesto iz naseg "Villeroy Boch" servisa?"
" Pise blog o nama " monotono ce glas sa druge strane, kao da dopire iz katakombe. "O svemu sto je kod nas dozivela proteklih godina."

Naslov bloga je identičan naslovu teksta koji je objavio susedski Tportal.hr nakon istraživanja koje je sproveo GONG među omladinom u Hrvatskoj.

"Na vlasti su SDP i HDZ, homoseksualnost je bolest, NDH nije bila fašistička tvorevina, ratne zločine ne treba kažnjavati, Hrvatska ne bi trebala ulaziti u Evropsku uniju, a slobodu medija i govora trebalo bi ograničiti... "

Istraživanje je sprovedeno među 999 maturanata u celoj Hrvatskoj o njihovoj političkoj

Udruženje RODITELJ želi ovim putem kao nevladina organizacija, ali i u ime svojih članova da podrži program „Halo beba“ i pruži mu podršku.

Kao mladi roditelji, iskusili smo mnogo puta nerazumevanje, neinformisanost i probleme vezane za roditeljstvo.

ako imate decu ili planirate da ih imate.

Ima tome dva meseca i deset dana kako Marko pohađa predškolski program u školi koja nam je pod prozorom. Nauživalo se dete! Naučio pesmicaaaa... ni broja im se ne zna. A voli da recituje, na majku, ljubi ga majka. Majka recitovala Titu, on će Svetom Savi. Ne mari. Jedinu smo krizu imali kad je onomad došao iz škole tvrdeći da su učili pesmicu u kojoj tanjir kenja.  

"Crni sine, ti to nisi nešto dobro shvatio!"

"Ma, jeste, kad ti kažem - tanjir kenja."

"Pa, kako ide pesmica?"

"Ne mogu da se setim kako počinje."

"Pa, ajde ono što se sećaš."

"Da me mine pusta želja, dajte meni tanjir kenja."