Iako su ga rukovodioci oblasti pokušavali da odvrate, nudeći mu da poseti neku novu fabriku, Putin je obišao fabriku cementa ,uz komentar – «kakvo ste đubrište ovde napravili.»

«Ne možete me ubediti da ste uradili sve što je moguće da olakšate život stanovnicima Pikaljova»- rekao je Putin gubernatoru Serđukovu.

Putin je održao sastanak sa rukovodiocima oblasti, grada i fabrika, uz napomenu da je namerno došao da bi   «naterao autore svega ovoga, da dođu i svojim očima vide posledice svojih ambicija, neprofesionalizma ili prostačke alavosti «

«Autore», od kojih je glavni bio Oleg Deripaska,da su «skidali šlag sa torte a sve ostalo puštali da propadne- iz tri fabrike koje su bile povezane jedinstvenim tehnološkim procesom izvučena je najrentabilnija, ona koja je proizvodila cement i sodu, prekinut je proizvodni lanac, narušena zajednička infrastruktura, ostavili su jedni druge bez sirovina...». Dalje je rekao da problemi u Pikaljovu nisu vezani za svetsku ekonomsku krizu, već su počeli kad je fabrika podeljena.

Kada je Deripaska počeo da objašnjava uzroke takvog ponašanja, Putin mu je pružio ugovor kojim se garantuje obnavljanje rada preduzeća i rekao:» Ne vidim ovde vaš potpis, dođite i potpišite.» Deripaska je prišao i potpisao.

«A sada mi vratite penkalo»-  rekao je Putin.

Putin se potom obratio prisutnima:» Radnicima se moraju isplatiti lični dohoci, rok –danas.Mora se uspostaviti jedinstven proizvodni kompleks. Ako vi ne uspete da se dogovorite za tri meseca, to će biti urađeno bez vas. Srećno»

Stanovnicima Pikaljova sinoć je stigla plata,

Ako ste pomislili na CERN i na (za sada)  bezuspeshne pokushaje da stvore Crnu Rupu i u strashnoj Apokalipsi nas uvuku u nju, pogreshili ste.

Crna Rupa nam dolazi sa potpuno druge strane pod nazivom Financijski Instrumenti Derivati i to je jedna Tempirana $ 600 Trilionska Bomba.

I just came back from a conference on business ethics. The panel was quite distinguished and spoke very well of the need for more ethical conduct in business. The conference was organized by AmCham Serbia, presided over by the rapier tongue of Yugoslav Cosic, and included panelists from abroad, from the business community, and from the government. Many good points were made. Many heads in the audience nodded. But, sadly, we do not have these conferences because we are highly ethical beings and market participants.

We have them because we are, generally speaking, stinking liars and crooks.

Krajem februara 2007. sam na ovom blogu (tačnije, na starom blogu) postovao poslednji, deseti nastavak originalnog serijala "Suočavanje s budućnošću". Dau Džons indeks je bio negde na oko 12.000 i do leta te godine je prešao 14,000. Bogataši su zadovoljno trljali ruke, sirotinja se radovala novim kreditima, a ekonomisti pisali hvalospeve Miltonu Fridmanu koji beše umro baš krajem 2006. godine.

Krajem februara ove godine razmišljao sam da ponovo pokrenem serijal. U međuvremenu Dau Džons indeks se prepolovio, sa 14.000 pao je na 7.000. Bogataši su trljali opečene prste, sirotinja je strepela od novih kamata, a ekonomisti su pisali hvalospeve Džonu Majnardu Kejnsu koji se beše povampirio baš krajem 2008. godine.

U poslednja tri meseca, dok sam se ja nakanjivao da počnem da pišem, Dau Džons se malko oporavio, prešao je 8.000, optimizam raste, jeste da kriza može da potraje, ali najgore je iza nas, strpimo samo još malo, najviše godinu ili dve, pa će sve biti kao nekad. Mislim da je sad pravo vreme za nastavak serijala "Suočavanje s budućnošću".

Biti inovator, izumitelj, pronalazač... u Srbiji, ili bolje reći bacač kamena u ovoj baruštini od uvenulih ideja i osujećenih prodora duha, posebna je vrsta prokletstva. Nositi krst DRUGAČIJEG ne podrazumeva samo nelagodnost, nego i stalnu izloženost podozrivosti. Ili kako je to lepo opisala Isidora Sekulić: "Nisu mi dozvoljavali da budem svoja ni pametna, stalno su u onome što sam činila tražili nešto tuđe, napabirčeno."

Za sve koji ne mogu biti ovde (Hajligendam), za sve koje zvanični i veliki mediji ne obaveštavaju više.

Intervju Herberta Grönemeyera (pripremio BonnedDE)

Surabya Johnny sa lica mesta!

Izveštaj Zeke NS

Vesti BonnerDE

Fotografije obezbedila Dunjica

G8-TV povezuje grupe video-aktivista i pojedinaca koji hoće da izveštavaju o događajima u vezi sa samitom G8 u Hajligendamu.

POSLEDNJA VEST:
Hiljade demonstarnata iz raznih zemljaja pokušavale su sve vreme samita da blokiraju prilaze luksuznoj banji. Oni su se polako razišli i uklonili blokade, tvrdeći da je njihova poruka jasna.

"Dobro je što je bilo protesta, ali sada je na ljudima da ideju protesta ponesu kući. Mi kao potrošači imamo moć koju možemo da primenimo u svakodnevnom životu, a ne smemo da zaboravimo šta su ovde ovi diktatori pokušavali da odlučuju", kazao je jedan od demonstranta. 

Kompanija Dow-Carbide je žrtvama Bopala ponudila obeštećenje. Po njemu, jedan stanovnik Prvog sveta (u ovom slučaju Amerikanac, ali to je puka koincidencija) vredi koliko i 20.000 stanovnika Trećeg sveta (u ovom slučaju Indusa, ali i to je tek koincidencija – ni Srbi se ništa bolje ne kotiraju, uveren sam):

“Najgori hemijski akcident u svetu desio se u Bopalu, u centralnoj

„Smoki“ je najjači srpski brend. Ne samo da je jedan od najprodavanijih na Balkanu nego je i sinonim za čitavu kategoriju flips grickalica. „Smoki“ se proizvodi u beogradskom Soko Štarku. Soko Štark je 2008. preuzela slovenačka Droga Kolinska. Potom je dve godine kasnije, Drogu kupila hrvatska Atlantic grupa za nekih 380 miliona evra.

„Smoki“,  „čokoladna bananica“, „najlepše želje“ – to više nisu ekskluzivno srpski proizvodi, ali su ostali srpski brendovi. Brend je, pre svega, stvar percepcije.

Atlantic grupa je vodeći kolekcionar balkanskih

izvor: Novi PLamen / http://www.facebook.com/groups/152894931252/ 

"Sedam tačaka o ratu u Libiji"

Domenico Losurdo

Sada i slijepci mogu vidjeti 

1. Da se radi o ratu koji je izazvao NATO. Ta istina uspijeva prodrijeti i kroz filtere buržoaskih "informacija". U "Stampi" od 25 augusta Lucia Anunciata piše: "to je jedan potpuno 'eksterni' rat, to jest rat kojeg izvode snage NATO-a"; "zapadni sistem je pokrenuo rat protiv Gadafija". Jedna karikatura iz "International Herald Tribuna" od 24. augusta prikazuje "pobunjenike" kako

Pekara, danas oko 11:00

S vrata vidim da su na polici ostala još samo dva ražena i jedan mešani. Od moje ljubljene Rustike ni traga ni glasa. Ispred mene pop i jedna mlađa komšinica. Nesrećna radnica, koja me je zapamtila po konstantnim kritikama (Što pekara radnim danima radi samo do 15:00 h, kad je lokalna pijaca otvorena do 20:00? Što nikad nema dovoljno 'leba?), čim me ugledala, počela da sleže ramenima, uzdiše i sakriva se iza polica. Ne sačekam da dođem na red, već krenem da penim prekoreda.