Pre obećavajući dosadne žurke

Svratih kod lokalnog dilera

Da kupim Oksikodin.

1 mg košta 1 dolar.

I to kod stalnog pouzdanog dilera.

Znači 140 dolara nedeljno.

Kuku si ga meni ako ona ovo pročita!

Još davno kad sam objavio prvi tekst, rekla mi je: Mene ne spominji niti me stavljaj u to što pišeš!

Iskandare,

nisam ulazio u komentare pošto mi je bio smor od zla i mržnje kojima odišu, ali svašta,

maklo Ivana Denisovicha, šta sada? što bi se sada ti sklanjao?

Vozili smo se oko 60 na čas, Fiona i ja, po krivudavom putu za Glazgov. Kroz poluotvoren prozor, s vremena na vreme bih proturio glavu, praveći duboke uzdahe; napolju je lebdeo prohladan, majski vazduh, i sunce je odskočilo visoko iznad; osećao sam kako me njegovi zraci zapljuskuju po obrazima. Sve u svemu, bilo je fino, napolju.

A unutar karoserije mog ''fordića'', bilo je užasno. Fioni se išlo u toalet – hajde da se ne foliramo, pišalo joj se! – i bila je prilično nervozna. Uspevao sam da ostanem pribran, uprkos latentnoj netrpeljivosti koju bih osećao prema njoj u ovakvim

Čudan osećaj da ti nepoznata osoba

olakšava dušu, obična i tužna osoba.

 Samo je pustih da priča.

‘’ Pa, obicno ujutru kada ustanem stavljam džezvu

da skuvam kafu, odem da se umijem,

kafa je za to vreme

- voda provri –

zakuvam kafu,

spremim se i krenem na posao.

Ko će s mojim stihovima
šetati sutra kroz predvečerja?
Po liku moje nade ko svoj će da iskleše lik?

Svejedno, svejedno.
Sad ležimo u ovoj dolini
opasani ćutanjem i borovima.

I važno je samo to da si kraj mene ti i da to dolazi kiša.
Kiša!
Ne tenkovi! (1956)

Ja.

Čuje se kiša kao Art Blakey solo...

Gledam razlivene boje.Pastelni pejzaž.

                                                                        disanje

Bilo je toliko dosadno da je jedina stvar koja joj je padala na

pamet bila da odleti što dalje odavde. Van granica grada.

Možda i države.

Prozujala je po sobi u potrazi za pasošem, kada ga je

konačno našla, zabašurenog iza porušenih knjiga, ustanovila

je ne validnost dokumenta. Važeći datum istekao je pre

nekoliko meseci. Pokupila je preostalih par hiljada dinara,

sumu koja je stajala naznačena na sajtu ministarstva

unutrašnjih poslova, i izašla na ulicu.

Život,

opori miris magle

iz šoljice čaja,

osećaj toplote

u stopalima

oslonjenih na rebra radijatora.

samo da javim:
moji momci  su živi i zdravi, veseli...

rade, uče, igraju
misle o nekim devojkama.

a još uvek ne znamo šta se dogodilo u topčideru i leskovcu.

Činjenice da se u slučaju Topčider, kao i u slučaju Leskovac,  radi o ubistvima vojnika na odsluženju redovnog vojnog roka i da su vojni istražni organi slagali u svom izveštaju šta je dovelo do njihovih smrti, bi u uređenijim i humanijim demokratskim društvima bile dovoljne da  teret  rasvetljavanja svih okolnosti i procesuiranja onih koji su lagali o prirodi smrti padne na državne organe.