Aktivisti NVO BUBE92 i učesnici kampanje "Sloboda i šengenska viza teheranskim mangulicama - SišTM" u saradnji sa blogerima B92 + moderatorkama (05 i, naravno, 012) kao i ostalim sa nezavisnih blogova uz veliku podršku ogromnog broja radnih ljudi, građana i poštene inteligencije, organizovaće javnu tribinu pod geslom:

"Žurka BUBE92 iako Milutin Milošević još nije objavio knjigu. Lenčuga jedna!"

pusti me da ti sviram i, kada završim, nemoj me vraćati da zapišeš note.

ako hoćeš da razumeš zaustavljanje: probaj da trčiš dok te noge ne nateraju da stigneš

kada želiš.

ne: kada možeš.

odavno sam na tremu: pletem i smejem se

reci mi:

sećaš li se stopala kako dodiruju patos: k`o da je svilen: onako drven i star

i kako ti je toplo u ovom od snega belom gledanju.

pitaj me:

na koga miriše sledeća stranica

i dan posle.

Za put svile znam, znam i za trasu začina, ali nisam razmisljala o tome da postoji i ustaljeni, uhodani . put kolača - sve do pre neki dan, kada sam s plavom ikeinom kesom u ruci, cupkala na autobskoj stanici Beograd. U velikoj kesi bio je mali omot, a u njemu, kilogram domaće tarane. Taranu sam kupila na Kalenića pijaci, donela je kući, zapakovala i po najgorem kijametu zaputila se na autobusku stanicu da je predam Lasta vozaču, s molbom da je odnese u beli svet.

Ali

"Док други објашњавају живот, ти махни руком и одживи га."

Mika Antić, koji još uvek negde "šašav, leti i živi".

"To je bilo pre mnogo miliona godina. Beskrajno sam cenio vaše pokušaje da mi ulijete olovo u noge, kao onim lutkama od kaučuka koje se uvek uspravljaju."

Pola familije, s obe strane genetskog stabla, danas slavi slavu, samo mi, otpad sveCki, ne. Mene je, kao prvo, nešto mrzelo da pravim gozbu za nas troje, jer jebo te, zavejana nam zemlja, niko ne bi mogao da dođe. Kao drugo, niko ni s kim ne razgovara, pa su svakako podeljeni na dva tabora, za nas, kao treći tabor, niko nema mesta u srcetu. Kao treće, da smo pak mi odlučili da smrzavamo guzicu ka jugu ili još severnije odavde, išli bi kod teče koji još nije skont'o da je Sv. Nikola posna slava i kog redovno za slavu vata teranje, pa spopada dalje rođake, iako mu je tetka mali milion

Ma nemojte! Mislim, mozda moze Uspavana Lepotica (koja dobar deo zivota provede uspavana), Snezana (sto je u zivotu videla samo zlu macehu i 7 patuljka) i njima slicne sto zive samo dok cekaju princeve na belom konju, pa posle nestanu " do kraja zivota". A sta da radimo mi, sto manje spavamo, upoznajemo razne ljude, prvi put se zaljubljujemo u skoli, gde su beli konji u deficitu, o princevima i da ne govorimo, pa posle treba da prodje bar jos 50 godina pre kraja zivota?

Trebalo bi opomenuti one sto pevaju i pisu ovaj naslov. Devojcice bi mogle da dodju na ideju da je sve propalo ako

Otvaraju se vrata i ulazim u prostor koji ne poznajem

Boravim u njemu neko vreme. Lagano se privikavam

Strah me je da odem – umislivši da neću umeti da se vratim

Znam. Da treba da sačekam

Boli me leva ruka, ali nastavljam da pišem.

Sta čoveka natera da posle ovoga