Evo ga blog-terenče koje nije zaključano, da kolege mogu da pišu o čemu god hoće, svi su dobrodošli, to se podrazumeva, sem Bobića. Dobro, zezam se, i on je dobrodošao.

 

 

 

Evo javno sada, svako pozivanje na nasilje, vređanje, čašćavanje pogrdnim imenima u javnom prostoru, koji god to javni prostor bio je sramotan.

 

 

Nakon šetnje u borbenom društvu drugarica, dama i gospođa glavnim ulicama Beograda, tokom protestnog marša za radna prava žena i platu

Fašizam , Harold Pinter i Maratonci

Poslednjih meseci bio sam učesnik showcasova u Krakovu,Jerusalimu i Saint Petersburgu i odgledao pedesetak predivnih bendova i solista.
Naravno pored koncerata obišao sam i značajne spomenike kulture ali i slušao nikad zaboravljena sećanja stradanja u poslednjem svetskom ratu. Krakov ima najstrašniju priču sa jednim milionom jevrejskih

 

Vest o smrti Dejana Stankovića je odjeknula taman toliko koliko smo evoluirali, a evoluirali smo malo.

Dok sam tih dana boravio na (za mene) pokojnom Tviteru, Dejana sam branio kao kerber od napada raznih budala. Nikada nije reagovao na moje komentare jer je bio prekulturan da se upusti u takve diskusije.

Ni blog B92 se nije proslavio. Nekoliko komentara starih blogera i to je to.

Komentari na glavnoj strani B92 vesti bili su u fazonu:

"Dobro da nije onaj Deki."

"Ko je bre ovaj čovek? Šta je napisao? Šta je ovo "Tiago" između imena i prezimena?