Moj drugar i kolega likovnjak A. Rapić napravio je autoportret snimajući preplitanje senki u prostoru kojim se kreće tokom jednog dana. S njegovim dopuštenjem ovaj zapis iznosim pred vas.

Kakvi su vaši utisci?

 Sjećate li se filma “Over The Top“ iz 1987.  sa Staloneom u glavnoj ulozi? Ono, skroz šablonska holivudska priča, koja sem upoznavanja šire laičke javnosti sa svijetom profesionalnog obaranja ruku (armwrestlinga) nije imala ama baš nikakav opštedruštveni značaj.

Ustvari, pozadina te priče, odnosno  čovjek  koji je inspirisao scenariste za lik glavnog junaka  (Lincoln Hawk-a), daleko je zanimljiviji od Silvesterove uloge.  A taj, na prvi pogled sasvim običan čovjeka, fizički daleko manje atraktivan od mišićavog Rambeta, zove se  John Brzenk.

Kada su mu roditelji saopštili kako više nisu u mogućnosti da ga izdržavaju, Danil Ivanovič odlučio je da se zaposli. S obzirom da je voleo umetnost, pomislio je da bi bilo najbolje da postane kustos u Muzeju.

Pošto mu je bilo usput, svratio je kod direktora Ermitaža, inače porodičnog prijatelja, i detaljno mu izložio svoju nameru. Direktor Muzeja pažljivo je saslušao Danila Ivanoviča,

Odmah da se razumemo, ovde neće biti reč o onom tvom Novaku, na kojeg, da, ti misliš, nego o novaku, nekom drugom. Zaboravi.

Ponekad, složićeš se, postavljaju nam glupa pitanja, na koja uspevamo da odgovorimo jedino tako što ćemo odgovoriti jednako glupo, možda i još gluplje, nebuloznije. Onaj koji nam postavlja takva pitanja, gledajući sa naučne strane, hoću reći, obično je....... zalutao sam. Izgubio sam osnovnu misao kojom sam hteo da ti, verovatno nešto sasvim nevažno, kažem, jer da je bilo od neke veće važnosti, ovo se sigurno ne

... dolazi vreme ušuškavanja u kutiju zaborava i prekid glumatanja u ovdašnjem naprednom vodvilju ... a pošto je izbegnuto, kao i uvek, da se odrecituje i odpevuši libreto za finalni čin ... da se vrate pare što građani dadoše za karte ...

Otrgnuce - pesma sa DVD-a u pripremi

Pozdrav!

D.

jedne veceri u beogradu, mogla bih da pocnem recenicu…a gde drugde, pitam se,kad gde god da odem, ipak ce to neko vece da pripadne mom gradu.

Ima među ribolovcima zemunske provenijencije (a možda i nije baš tako, znaće već neko) stara izreka, prvi put sam je čuo sredinom šezdesetih od mojih drugara Žutog i Šljampe, kasnije se proširila, dobila krila a koja glasi: K'o da sam zabacio u bunar! Odnosi se naturalmente na činjenicu da i pored ili usprkos buljenju do očinjeg bola u plovke ili vrhove štapova, riba ne radi! Slikovita je, precizno i jezgrovito, iako kratka, govori o suštini stvari.

Već nekoliko dana sam kod Zdenka na Jami. Iz razloga koje nisam sklon da ovde pominjem, Zdenko ne izlazi na vodu, zato idem s Vladom Čarlijem.

Malo sam se umorio od dnevno-politickih objasnjavanja (ali ne skroz, bice jos) tako da je ovaj blog relativno logican. Takodje, lista muzickih junaka i junakinja o kojima treba ostaviti po neku crticu ni priblizno nije stiklirana u potpunosti, pa je i to razlog da se pojavi ovo novo pisanije na tu temu...

Grupa mladica koja se pojavljuje malo vise poznata sirim narodnim masama tamo negde '91/92 godine nije, na prvi pogled, ostavila neki veliki legat. Bili su preteca britpop pokretu, ali su se negde u toj Blur/Oasis guzvi malo bili izgubili, i srecom na njih su malo manje obracali paznju tako da su uspeli da urade ono sto su, pretpostavljam, hteli, a ne ono na sta su ih mediji primoravali.

ГЛУМАЦ НА ПОЗОРНИЦИ

Професор nsarski (у тексту BIBLIJA LJUBITELJA KRATKE PRIČE код horheakimov -а, у коментару под насловом Dva kratka incidenta) подсетио ме је на причу коју сам писао на “задату тему”:

Нсарски пише:

Incident drugi: Ovo je pominjano kao briljantni početak jednog diplomskog rada na Yale school of drama (nju su posećivali, T. Williams, Salinger i ostali lumeni). Ovaj student je napisao početak drame koja nikad nije završena niti izvedena. Ali, kažu profesori škole, da je ideja odlična i nažalost nezavršena. U pitanju je drama, naravno.

Dakle, izvesni aspiring glumac dobije ulogu u nekoj predstavi. Predstava se odigra, pohvale uslede, i taj glumac, srećan zbog tog uspeha odluči da više ne silazi sa bine. Odluči da živi u tom pozorištu, na toj istoj bini, da mu tu donose hranu, da tu spava, da mu život tu bude...Kraj nikad nije napisan, ali su ga profesori sa Yale Univerziteta uvek isticali kao primer briljantne ideje koju niko ne ume istinski da dovrši.

Ту драму ја сам својевремено довршио као причу. Значи идемо, ево је: