Kada je Frija počela lenjo da se proteže po ležaju, podnevno sunce je već dugo sijalo nad Šumom Trolova. Graja viljenjčke dece i pesma šumskih ptica prodirali su kroz otvorena vrata i prozore evelonjanskog čardaka. Probuđena tom galamom, tamnokosa devojka sede u postelji, još ne otvarajući oči svetlosti koja ih je vređala. Onda, polako, podiže kapke obrazujući na svom licu dva uska proreza kroz koje je bacala pogled na novi dan. 

Istorijska postavka u Arhivu Budimpešte

 Subotičke gradske kuće, ova današnja i one bivše, tema su izložbe koju je u gradskom Arhivu Budimpešte priredio Istorijski arhiv grada sa severa Bačke

Postavka obuhvata tekstualne, grafičke i digitalne prikaze tri gradske kuće po kojima je Subotica i danas poznata. Prilikom svečanog

Moj saputnik ISAIJA, koga vam spomenuh pre nekoliko nedelja, nekako je uspeo da se otme i sada vas, dragi moji, ceka u zasedi, izmedju dve korice mog novog romana. Uzivajte, ali se ponekad i osvrnite. Svuda taj stigne...

(...) - Ах, да, родбина! - узвикно је говорник на сахранама Исаија Ускоковић, ударивши десном

 Četvrtak je, pa da ne kvarimo naviku... :cvetic:

 

 

Nego, da se vratimo osnovnoj priči...
U isto vreme kada su Arnas i Lesing otišli iz Ejaberga, na sasvim drugom kraju Norlanda jačala je moć jednog čoveka poznatog kao Sigvrat Odvratni. Sigvratov otac beše kao i Ejojf, jedan od preživelih boraca kralja Osfifa Pobožnog (Hrišćanina), čija su zlodela bila dobro zapamćena u ovom narodu.

Nastavljamo sa serijalom Eli LaCrossea. Priča se zahuktava...

Šta uče učitelji i učiteljice, deo III

 

Putovanje kroz mračne dubine „knjige” (u daljem tekstu: K), čiji je izdavač jedan srpski, državni fakultet, počinje da poprima odlike fantazije. Bukvalno! U potpoglavlju „Likovne fantazije” autor K (u daljem tekstu: au. K) daje, kako i priliči, niz fantastičnih sintagmi, i hrabro ih definiše, ulažući neprevidljiv („koji se ne da prevideti, upadljiv”) umni napor, a sve u cilju,

(Esej o sopstvenoj poetici umetničog stvaralaštva, kao deo Magistarskog rada iz zidnog slikarstva, na temu Alegorija)

U razmišljanju kako bih mogla opisati i predstaviti sopstevnu poetiku, prvo mi pada na um da je to ipak prilično teško za slikara koji se isključivo vizeulno izražava. Međutim u ovom izazovu i razmišljanjima o predstavljanju sopstvenog sveta, inspiracije i tematike koja me je vodila u svom umetničkom stvaralaštvu, sigurno moram zaći i u onaj intimni, psihološki deo sopstvenog bića, kako bih objasnila odakle potiču odrđeni motivi i porivi

U političkom cirkusu zvanom "SRBIJA" nakon tzv. presude za aferu "kofer", objašnjenja i pojašnjenja za aferu "satelit", of-šorijade tajkuna i Subotićeve prijave Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Miškovića i Beka, više nema mesta za političke klovnove. Sada su na redu političke akrobate!

Idemo dalje sa serijalom poštovanog Eli LaCrossea....

Šta uče učitelji i učiteljice, deo IV

Četvrti deo priče o „knjizi“ (u daljem tekstu: K), autoru K (u daljem tekstu: au. K) i drugoj „knjizi“, koju sam „zaradio“ ovim blogom (u daljem tekstu: dr. K), otpočinjem onako kako sam i obećao na kraju trećeg dela  – „Mona Lizom“:
„Leonardo da Vinči je individualni likovni tip.
Leonardo je umetnik nad umetnicima

Iako sam nešto pročitao o kvalitetu ovog filma, koji svakog Australijanca natera da se srami, a bogami i druge, jer slične stvari su pre masovna pojava u svim društvima nego usamljeni slučajevi karakteristični za Distinguish, Rich Australian Society, ipak kada sam film sinoć video ostao sam bez reči.

 Film je o dvoje mladih (Samson i Dilajla)  koji su viktimizirani od prebogatog australijskog  društva  (domorodci) koje bi (kao i ostala društva) u svojoj arogantnosti i asocijalnosti, posmatralo mirno tuđe nesreće čak i najgore zločine, u svojoj egocentričnosti društva

Tekst je iz najnovijeg, septembarskog broja časopisa YELLOW CAB.

Nadam se da smo svi na broju. Bilo je ovo veoma toplo televizijsko leto; sve je počelo krajnje bezazleno krajem jula, u gradskom autobusu za Batajnicu. Nema šale s kontrolorima GSP-a! Pitajte doktora Dabića šta je sa njim bilo kad nije imao markicu.

Potresena sudbinom njenog omiljenog doktora, moja luda komšinica rešila je da krene u akciju. Pošto preko leta nije bilo skupštinskih prenosa, a ni onih iz Haga, smislila je novu zabavu: besomučno je zvala sve institucije sistema i urlala satima na sirote službenice koje su slučajno podigle slušalicu. Neka malo i one zarade svoju platu, kad ja već slušam komšinicu besplatno.