"......

 Za sve one koji žele malo da olade od  svega  čime nas "zatrpavaju" sa svih strana, 

a ako je istina kako čujem da dolazi kod nas u septembru, ...pa nadam se da ću poživeti do tada...

Are you a shaman?
Yeah. There's goodness in everyone. That's the affirmation of a shaman.

But the word also implies a healer, magician...

Više puta sam u raznim novinama pisao i na TV govorio o Lubardi, slikarskoj i umetničkoj gromadi u evropskim i svetskim razmerama. Ovih dana čuh kako će se obnoviti, restaurirati i dovesti u pristojno stanje, legat ovog velikana. Postoji izreka: Nikad nije kasno ali kad je u pitanju Petar Lubarda, onda je to neviđena sramota. Od 1974 godine kad je umro pa do danas, njegov legat, poklonjen gradu Beogradu, propadao je iz dana u dan a da niko glavu nije okrenuo. Veliki broj slika je netragom nestao, mnoge su zbog neuslova u međuvremenu teško oštećene, mnoge ukradene. U državi u kojoj muzeji godinama zvrje zatvoreni i nedostupni publici, pod izlikom da će biti restaurirani, podatak da će obnovljen legat Petra Lubarde uskoro biti otvoren za javnost, nije mogao da promakne mojoj pažnji. Ko god da se toga dosetio, skidam mu kapu!

Što nam ljudi više okreću leđa, više rade na našem usavršavanju: napuštajući nas, oni nas spasavaju. E. Sioran

Priča o Emilu Siranu (1911 - 1995) - čiji bi formalni povod bio jubilej stogodišnjice njegovog rođenja koja se u čitavoj Evropi, posebno Francuskoj i Rumuniji, obeležava ove godine - istovremeno je i jedna od uzbudljivijih i dramatičnijih priča o našem vremenu. To je priča o rubnim područjima između književnosti, filozofije i nečeg što se, najšire shvaćeno, naziva humanističkim naukama. Na tematskoj ravni, pak, Sioranova priča prevashodno se bavi izučavanjem fenomena i problema zla u svetu - baš kao i rezistentnosti društva/pojedinca na isto.

Zlo kao pokretačka snaga istorije

U svom delu Emil Sioran ubedljivo prezire svaku nadu, veru ili optimizam, smatrajući ih vrhunskim izrazima čovekovih duhovnih i intelektualnih slabosti: Nadati se, znači demantovati budućnost ili Živeti, znači izgubiti tlo ispod nogu.

(turski: nevolja, briga; tuga, žalost; bol, bolest; dertli - pridev: brižan; tužan, žalostan)

Rano jutro.

Tek sviće, a neobično svetlo.

Ustanem, pogledam kroz prozor,

kad ono: zabelelo.

Svake godine kad vidim prvi sneg

pomislim na divnog, usamljenog čoveka,

na sjajnog pesnika Vita Nikolića.

ПРВИ СНИЈЕГ

Соња, изиђи да скитамо,
имам луду жељу вечерас

"Zašto mi se reči kao što su ove, čine tako bezizražajne i hladne? Da li je to zato što

nijedna reč nije dovoljno nežna da bude tvoje ime?"

" "
J. J.

"Znaš...

ja znam da od ovog
nikada neće biti pesma

to je samo
nešto od onog što činim
da ne bih napravio glupost...