ГЛУМАЦ НА ПОЗОРНИЦИ

Професор nsarski (у тексту BIBLIJA LJUBITELJA KRATKE PRIČE код horheakimov -а, у коментару под насловом Dva kratka incidenta) подсетио ме је на причу коју сам писао на “задату тему”:

Нсарски пише:

Incident drugi: Ovo je pominjano kao briljantni početak jednog diplomskog rada na Yale school of drama (nju su posećivali, T. Williams, Salinger i ostali lumeni). Ovaj student je napisao početak drame koja nikad nije završena niti izvedena. Ali, kažu profesori škole, da je ideja odlična i nažalost nezavršena. U pitanju je drama, naravno.

Dakle, izvesni aspiring glumac dobije ulogu u nekoj predstavi. Predstava se odigra, pohvale uslede, i taj glumac, srećan zbog tog uspeha odluči da više ne silazi sa bine. Odluči da živi u tom pozorištu, na toj istoj bini, da mu tu donose hranu, da tu spava, da mu život tu bude...Kraj nikad nije napisan, ali su ga profesori sa Yale Univerziteta uvek isticali kao primer briljantne ideje koju niko ne ume istinski da dovrši.

Ту драму ја сам својевремено довршио као причу. Значи идемо, ево је:

Jedna reč znači ljubav -

Pođi sa mnom, rečima ti ne mogu opisati, to moraš da vidiš, da se uveriš svojim očima. Pošao sam za njim zainteresovan iako sam znao ili bolje reći naslućivao o čemu se radi. Imao sam dvadeset godina a on, saznao sam kasnije jer sam ga pitao, šezdesetsedam. Vid je već tada počeo da mu slabi, pogoršanje je bilo skoro galopirajuće, bližilo mu se slepilo. Idući za njim pitao sam se otkud ja u Argentini, u Buenos Airesu, otkud je baš mene odabrao? Držao me ispod ruke, koračao je dosta sigurno, tek ponekad bi desnom rukom dodirnuo zid zgrade pored koje smo prolazili.

ЛИМУН СА ВОТКОМ

или

Песма која се најлакше памти, а најтеже рецитује;

не може да се чита, па чак ни запише

Можда може да се, некако, преприча?

У спомен Петру Пајићу и Брани Петровићу

Kačim ovaj svježe odgledan  film prije nego što se oladim...Koji epski momenat! Ovoga se Holivud nikad neće dosjetiti. Ovo je jebeni život.

Znao sam odranije  za neke momente te priče; Volter Pejton (The Sweetness, pisao blog o njemu ...), Mike Ditka (The Coach) čiveni TV komentaror NFL-a, slušao i čitao o toj legendarnoj odbrani, ...al' tek sad odgledah kompletnu priču, u epizodi odličnog serijala America's Game.

Nevjerovatna storija o NFL  šampionima 1985. Chicago Bearsima. Da se naježe i oni koji ne vole američki fudbal. Toliko je autentično epski.

Plus priča ima gomilu poddomena, podskupova narativnih matrica, sjajnih detalja (preteški linijaš postaje big star igre, slabovidi kvoterbek, autentični rock star,), pa socijalni katovi - američki mega vašar, working klas vs california lajfstajl...

I da, kao osvjedočeni poštovalac igre u odbrani, bez dileme potpisujem  - ovo je najbolja odbrana od Big Benga pa do prekosutra. Odbrana koja je postizala više poena nego što ih je primala.

Ne znam, zato kao što rekoh objavljujem dok sam još pod adrenalinom, vruće glave...prije nego što iskuliram...

ne osvrći se i za manastir ne brini, dovoljno si štete učinio...

nekoliko postova ispod od srbije se oprašta toni verheijen, dosadašnji šef kancelarije svetske banke u srbiji. srećom odlazi jer je svojim neznanjem značajno doprineo nekvalitetu života ovde. na koje mesto sada odlazi ne znam, ne želim ni da znam, unapred mi žao ljudi. patetično oproštajno pismo je ostavljeno za komentarisanje, ali kao i sve kod drugorazrednih birokrata, nesposobnih za normalne karijere u sopstvenim sistemima koji su se izgradili kao postkolonijalni upravnici, i ta sloboda komentarisanja