Film „Arizona dream“ je snimljen 1992. godine. Reditelj, Emir Kusturica okupio je prestižnu grupu glumaca: Johnny Depp, Faye Dunaway, Jerry Lewis. Radnju nisam znala da prepričam ni kada sam izašla iz bioskopa. Za razliku od mene, kritičari su ukapirali. Film je osvojio Srebrnog medveda i u principu, kritika ga je bolje primila od publike.

– Kakvo je bilo to vaše američko iskustvo, pitala sam Kusturicu nakon trodnevnog Vivaldi foruma Mokrogorske škole menadžmenta u njegovom Drvengradu.

– Bilo je zanimljivo u tehničkom smislu, puno sam naučio, radio sa sjajnim,

Roman "ISLEDNIK"  Dragana Velikića biće promovisan sutra u 19 časova Itaka Art Centru u Inđiji.

Pored autora, Dragana Velikića, o knjizi govore:

Novi Nebojša Milenković, istoričar umetnosti  

i Nikita Milivojević, reditelj.

Međunarodni umetnički centar „Itaka“ osnovan je 2010. godine sa idejom da se ponudi alternativni model postojećoj umetničkoj produkciji u našoj zemlji. U pitanju je inicijativa Nikite Milivojevića koji bira da deo svog edukativnog i umetničkog rada nastavi u Inđiji.

Прошла недеља је имала неколико не-обичних дана.

Једног од њих сам била на сахрани. Нећу о томе како сам успела да закасним на опело, ни о томе где су се дели они некадашњи таксисти који су знали све корисне пречице. (Заиста, да ли су се у међувремену

Иза седам мора, иза седам гора...
У далекој прекоморској земљи већ дуги низ година живи мој Кум. Редовно се емајлирамо са најразличитијом тематиком мејлова чувајући на тај начин љубоморно оно што нам је заједничко у нашим животима - један другог.

toliko puta mi u toku dana 

 ne nisam htela to tako da kažem

hoću da zvuči lepše

da zvuči as deep as love

kad je već svaki sentiment koji osetim u vazduhu

kao blago prelaženje preko obraza

kao pamučna majica ispod kožne jakne

opet je prošla ponoć

štucam

jel to znači da misliš na mene

čini mi se

a sigurno i ti tako misliš

osećaš 

-kasno je da se sada napravi razlika između ta dva

meni se spava a ti već spavaš-

da sve što

Синоћ се у Лесковцу збила тиха револуција. Црвена. Без крви, али са много рањених. Без убијања, али са много мртвих (душа). Синоћ се у Лесковцу десило позориште. Дашак ветра. Синоћ се освајала слобода. Синоћ је слобода освојена. Чудан осећај. Осећај поноса, усхићења, задовољства. Како је то кад се човек поноси својим градом?! Синоћ сам то разумео. Синоћ сам волео свој град. Онако чудно, перверзно, похотно. Синоћ смо водили љубав – мој град и ја. Синоћ се у Лесковцу волела Србија – енергично, агресивно и болно. То код нас може да буде! 

Što reče Mirko Ilić, s čijeg fb-a sam maznuo ovaj kratki Mebijusov  strip - How to make something so simple, so complicated and so beautiful.

Da je onako kao što bi trebalo da bude, a ne ovako kao što jeste, ja bih danas išla da tražim cveće za Tanjin rođendan. U saksiji, za njen balkon malo veći od osrednje saksije. Onda bih se našla sa drugaricama i išle bismo kod nje na sitne kolače i negojeći slaniš. Pušače bi povremeno isterala na balkon i, sređena za rođendansku priliku, sa finom ešarpom koju bi napravila sama, smejala bi se naokolo, trudeći se da svi imaju sve što im treba. Ovako...

Danas je u Skupštini grada, po treći put stajala njena slika, crno-belog mekanog osmeha, lice do bola poznato i, uprkos trudu da bude posthumno, živo i nedostajuće. Po treći put se okupio neki fini i dobar svet, toliko njih da ponovo nije bilo dovoljno mesta, uprkos dodatim stolicama. Po treći put se stajalo uz zidove, i ljubazno pomicalo tako da i drugi mogu da vide šta se dešava. Po treći put su aplauzi bili duži i energični no što to obično biva na dodelama nagrada. Prosto nisu mogli da stanu.