Ne reflektiram da znam puno o muzici uopšte. Tek o Idolima malo znam i ne bih da komentarišem ko je tu šta radio, pisao i stvarao. Ono što je kao opštepoznata činjenica došlo do mene je sledeće: Vlada Divljan je autor većine pesama sa vašeg najpoznatijeg i najcenjenijeg albuma "Odbrana i poslednji dani". Čitajući tvoj blog, stiče se utisak da to nije tačno. Ja, kao što rekoh, nikom nisam držala sveću i nemam pojma.

Pitala sam te zašto nisi tu obmanu i iluziju, da je Vlada autor većine pesama, raskrinkao za njegovog života. Najpre si mi izbrisao pitanje. Potom si mi,

Ovo nije blog o tenisu!

Čujem jutros na radiju, dok sam vozio kola, englesku frazu „Well I'll be a monkey's uncle!" (kojom se izražava potpuno iznenađenje, neverica) koja mi je brzo prouzrokovala sinaptičku oluju u glavi pošto sam joj znao značenje, ali ne i etimologiju, a google još nisam instalirao u kola.

U planu je google, samo šta bi drugo, do tad, radio dokoni IT vozač, pa tako polu-pismen po definiciji, nego pokušao da ukrsti logiku i etimologiju (samog sebe retko pokušavam da ubijem samokritikom i još mi nije jasna ova potreba za disclaimerima na blogu i maltretiranjem blogera koji su dovoljno pametni da stave stvari na prava mesta - verovatno neka vrsta nervoze).

Direktan prevod fraze, besmislen, naravno, svima osim „logičarima" znači, otprilike „Neka budem majmunov ujak/stric..."  (Englezi su sa zakašnjenjem otkrili ne samo escajg, nego i rodbinske odnose pa za ujaka i strica imaju samo jednu reč).

Kažem, ako sam ja ujak ko je majmun? Na sreću vožnja je kratka i uguglovao sam se pre nego što su mi hemingvejska zvona pala na pamet.

  Profesor Jaroslav Flegr, Karlov Univerzitet, Prag

Sećate se onih loših naučno-fantastičnih filmova u kojima vanzemaljci okupiraju Zemlju, ali ti okupatori izgledaju veoma slično nama, pa je gotovo nemoguće razlikovati ih od običnih ljudi? Po izgledu i ponašanju oni su isti kao i mi, izuzimajući, možda, neki slabo primetan anatomski detalj ili detalj u ponašanju koji ih odaje. Razume se, okupatori

                                            Ako si  biseksualac, udvostručene su ti šanse za sudar subotom uveče. Vudi Alen (Woody Allen)

                                               Možeš li zamisliti kako želiš da kresneš svakoga na koga naletiš?  (Could you imagine wanting to fuck everybody you meet? George Carlin: Playin' With Your Head)

Evo, ponovo (posle postova o masturbaciji, muškom dvoglavlju, seksualnim perverzijama i

 

Na put ka "moru" smo krenuli kasno popodne. Zadimljenu beogradsku policijsku stanicu u kojoj se čekalo na pasoš, zamenila je zaptivena Lada Niva, teško natovarena speleološkom i kamperskom opremom, gomilom hrane i četiri vesela pećinara. Zbijeni na samo 3 sedišta, za narednih desetak dana smo prevalili skoro 1500 kilometara, od kojih otprilike trećinu po retko posećivanom kamenjaru u zaledju Bokokotorskog zaliva, izmedu Grahova i Risna, tražeći jame i pećine. 

Prvi pisani zakon na svetu, onaj Hamurabijev, o pivu kaže sledeće: „Pivo ne sme sadržati previše vode i ne

sme se prodavati po previsokoj ceni". Koristili su ga svi, a bilo je obavezan deo ishrane robova koji su gradili piramide. Postoji priča da je upravo pivo razlog prestanka nomadskog života kod ljudi. Ono je najstarije i najčešće korišćeno alkoholno piće na svetu.

Moj deda po ocu je vrlo često “citirao” Italijane. Oni kažu:”Kuća mi je tamo gde dobro živim i gde sam srećan.” Ne znam da li to stvarno kažu ali i da ne kažu mislim da ima nešto u tome (Mirela će znati bolje). Pre ili kasnije uvek krenu neka prepucavanja “onih” lokalnih i “onih” koji su preko. Kukaju svi i jedni i drugi kome je bolje kome je gore. Niko da se nađe pametan pa da kaže da o ukusima i mogućnostima ne vredi raspravljati.

Neke koje ne drma nostalgija kada nisu u Srbiji prozivaju ne-Srbima, jer zaboga kako to može. Drugi viču da se od nostalgije ne živi. Obrni okreni nigde nije savršeno. Toga je pun internet i kad ima i kada nema povoda. Takav smo narod izgleda. Ovde bih sve to ostavio na stranu i samo bih hteo prosto da uporedim cene osnovnih životnih namirnica a i Dunjin blog za oso buco me je malo naterao da razmislim šta to ima ili nema kod nas.

Milan Nikolić

Produženi espreso sa hladnim mlekom, minimum dva puta dnevno, kao po receptu – prepodne i predveče, moja je najdraža obaveza tokom dana. Kad mi baš ne ide, to mi dođe kao epicentar, najdraže i najslađe ukradeno vreme. Danas, kada se neprestano govori o hedonizmu, dužnost mi je to da napomenem. Mada, u mom slučaju je pre reč o eskapizmu. Kafu obično pijem sam, kada nekoga povedem to više nije to, za mene je