ili Čovek Mog Života

Da je živ, Čovek Mog Života bi danas napunio 95 godina.

Da se ne uvredi čovek koji me je stvorio - moj tata... da se ne uvredi brat, da se ne uvredi (prvi) muž, da se ne uvrede sve moje ljubavi, da se ne uvrede svi značajni muškarci koji su moj život menjali, ulepšavali i ponekad kvarili - na dosadašnjem konkursu za ČMŽ-a, pobedio je Hoze Silva.

Ni kao dete nisam imala idola, omiljenog pevača, pevačicu, sportistu... uvek bi moje oduševljenje bivalo šire - Moka, Kića, Kaponja... Lola, Gabi, Bisera...

Stigao je medju prvima, oni iz okolnih sela stizali su malo po malo, neki praćeni rodbinom, neki sami ili u grupi , uglavnom obavijeni plemenitim mirisom borbenog duha od dvaest gradi. Do uveče su  stigli svi sa spiska, osim jednog za koga su rekli da ima groznicu i pokazali neki papir. “Baš zgodno, danas groznica a sinoć u kafani zdrav k`o dren. Valjda će da ozdravi do sutra, kad mi odemo”, procedio je narednik a oni koji su ga čuli počeli su da gužvaju lica u podsmešljive grimase. Tomi je bilo milo što je onako pažljivo hodao po kaldrmi, da je uganuo nogu…, ma, ne sme ni da pomisli. Večna sramota.

zadnje vreme došlo, princi dobio autorsku.

 Ništa, samo da se prijavim. Vreme ok, sunce. Za one koji brinu, Avenue Rd bio skoro prazan oko  pola 8, 401 i 404 fin traffic, bez gužve.

Od tema ništa novo: behavioural science, Kahneman, Thaler, Sunstein, decision making, risk communication, Girgerenzer (opasan čiča). A da, i Harari. Tehnologija, subdukcija, tektonika, gut microbiome, neuro-nauke, evoluciona antropologija. Politička pozicija: armchair, champagne socialism, salonsko levičarenje, NIMBY tipa. Otvoreno, međutim, za sve. Nek cveta tisuću cvetova.

Dok

„Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta.

A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?“

Miroslav Antić 

Novembar je mesec nara. Mogranj, šipak, nar, granat, "jabuka prepuna koštica", lat. Punica granatum....jedno od najstarijeg voća koje je čovek kultivisao i uzgojio još pre nekoliko milenijuma. Jevreji ga smatraju božjim darom i jednom od Seven Species, koje je bog  specijalno njima namenio, između ostalih semena i voća,

Svu glupost i pakost sportske javnosti jedne zemlje, možete videti u nekih 96 sati posle lošeg rezultata nacionalnog tima na nekom velikom sportskom takmičenju. Ne treba vam ništa da znate, ni da gledate, sve će vam biti objašnjeno. Tada uvređeni pojedinci, izopšteni ili prezreni, kao i grupe udružene u narcisoidnosti i lečenju kompleksa malog naroda, kakav Srbi po gabaritima, geografskim, demografskim i ekonomskim, (žalim i ja) jesu, skidaju svoje maske i počinju da prosipaju, teško stečenu, naknadnu pamet . Tako su večiti cirkuzanti medijskog trapeza, koji svoju tačku izvode samo kada je „crna", neke „legende" (opasna reč - ubija progres u svakom sportu) i oni najhrabriji - „blogeri", anonimni „komentaristi" i znalci („što prate košarku od malih nogu") pokušali da ponište lik i delo Dušana Dude Ivkovića.

.

Imala sam nameru da uradim mnogo posla za vikend. Ali nisam. Trebao mi je skoro čitav dan, dobro ne čitav, ali mnogo vremena, da spremim gostinsku sobu, za gošću koju očekujem, napravim mesta u ormanu za njenu garderobu, očistim kupatilo, i... tu sam stala. Dalje mi se nije dalo! Dobro, nije baš sve tako loše. Ali još uvek imam grižu savesti, jer sam  izmišljala svašta da radim, samo ne ono što je trebalo. Uostalom, zašto i ja ne bih imala spektakularne planove, koji vikendom ne uključuju i ne podrazumevaju kućne poslove ?

Vratimo se onom prijašnjem Ponteportònu.

Putem ste mogli obići Motovun, upoznati legendu o Velom Joži – pravednom divu opisanom u pripovijetci Vladimira Nazora ili možda na drugu stranu skrenuti za pitoreskni Oprtalj (slika desno).

Umjesto da skrećemo

Ne, ovo nije naselje na smetlištu niti kulisa za horor film. 
Ovo su krovovi i ulice, bolje reći prostor između dvije zgrade, nekadašnjeg naselja poznatog kao "Walled City", smještenog na poluotoku Kowloon, dijelu Hong Konga.*

Evo kako je sve počelo (ukratko iz teksta lokalnog vodiča, a za zainteresirane stiže wiki):