Jutros je pao prvi sneg. Pokrio je zemlju i sasušeno lišće koje je vetar raznosio nedeljama, otkad mu je prva studen izmakla stanište na granama. To je ono izmaknuće koje nikad ne stigne na vreme. Uvek nekako porani. Strepi da bi mu jesenje magle i kišne kapi koje se katkad danima nižu, mogle pokvariti suđeno delo.

Zna studen da su njegove vazdašnje prethodnice natopljene uvek

a

 

Да ли и вама неки људи личе на распомамљене пећи-бубњаре? Оне су, сећате се, некада биле врло корисне, али су имале и своје мане. Најпре вас намуче док их потпалите, а када вам је то полазило за руком, толико би се усијале,

                               

Prvi koraci pregaoca koji su gradili staništa na prapočetku Arhitekture i model po kome je nastajala nije izbrisan netragom posle svih promena epoha koje su prohujale i tokom kojih je stvoreno bezbroj gradova i u njima zdanja sa namenom svih vrsta, malih i velikih za stanovanje plebsa i prinčeva, kasarni, katedrala, elitnih naselja, parkova i svega onog što zatekosmo a nastavlja se i dalje. Arhitektura je stvarana podnoseći i noseći se sa raznim ograničenjima, uvek i sasvim u skladu sa tekućim vremenom i tada važećim uzusima. Išla je svojim iznuđenim tokom, usmerena od početka da služi pre svega potrebama i volji vladalaca, kasnije i vlasnika kapitala, trajala je prihvatajući od njih nalog koji je podrazumevao ne samo ravila već i formu i lik. Bilo je povremeno usled povećanog dotoka adrenalina kod nekih graditelja događanja gde je delo skliznulo van uobičajenog klišea, arhitekta je tragajući za novim izrazom koji je zahtevan ili dopušten od naručioca činio neke korake u sasvim nove prostore projektujući putem novogovora formu do tada neviđenu i tako se stvarao arhitektonski događaj koji je beležio uglavnom početak koračanja novom stazom ili penjanje stepenicama, posle su kazali da su to bili trenutci uspona, rušenja barijera i prodora u nove prostore mišljenja i umetnosti građenja.