jer u snu zaspati donosi buđenje u nekom drugom životu (г. С. Павић)
прижељкивао сам одвајкада медитацију на врелу испупчене воде што би чинило неоноар приче узбудљивим и атрактивним за умишљај читаоца, али ми се то не остварује ,нити ће, замагљујући ми перцепцију бинокуларног указа сиве свакидашњице,неминовности на коју сам осуђен.

 

Поезија Африке

Племе Хотентоти 

5. januar

Morala sam da se penjem više od četiri sata najtežom planinarskom stazom u Tierra del Fuego nacionalnom parku da bih uhvatila signal

30. decembar

Idemooo! 

★

31. decembar

Nestrpljenje da se najzad stigne. Prvi let Beograd-Rim - 1 h i 35 min. Onda

13 јул.нека од пређашњих г. ....осећам да ће се Si јутрос наљутити када буде уочила да сам њеном Effaclar мицеларном водицом плахнуо главић и јаја укисељених ми након јутарњег прца ( јер купатило водом пресушило ) у који се баш уживела (присећам се нагласка јој на ужитку) и умишљам како ево звучим снолико готово медитативно присетом листајући предиван тренутак посткоиталног сјаја јој кратковидог ока док у колони возила нервозно чекам зелени талас па да се ,редовно каснећи, докопам тупаџијског теренског радног места .Oна ће се пак, уз вибратор међу бутинама, излежавати до подне,знам поуздано, пушећи и циркајући жестину, надајући ми се вазда вољна за крес.

неће ме дочекати припремљена храна и топлина привременог дома, него нераспремљен кревет згужваних плахти непроветрена соба пуна дима и она са цигаретом међ' уснама како роштиља по тв каналима уз опаску - цугу наравно ниси заборавио,мили мој.....доџи . па ајд' одоли таквом изазову.

Osam dana do polaska, a sve već spremno:

Bicikl - 23 kg

Torba sa opremom - 23 kg

Kabinski ruksak - 8 kg

Elektronika i gedžeti - 6 kg

Sveukupno - 60 kg a biće i više kad natrpam hranu i vodu  

Znam da ovo neće naići na odobravanje kod svih koji su čitali moje blogove, međutim, jedini način da nastavim da putujem i pišem je da moje putovanje bude samoodrživo. Zbog toga ću tokom puta po Latinskoj a kasnije i Severnoj Americi, putopise i reportaže objavljivati gotovo isključivo na mom blogu: snezanaradojicic.com . Mislim na one dugačke, iscrpne tekstove za koje mi treba ceo dan da ih napišem, da sredim fotografije i montiram video.

Zbog težine samog puta, načina putovanja, sredstava, vremena, neću pisati svaki dan

(прибелешке трагом)
изгубили смо однос не само према стварности, него и саму стварност.....(прочитах негде)

као блогер уклештен сам између сведености на посредовање очекивања читаоца, с' једне стране, те порива да се истинито (уз тек тек дозе неистине тако неопходне за уверљивост постираног) сведочи о оном у тексту приказаном, с' друге, труд улажући да избегнем сваку сувишну реч ту врсту исклизнућа у складности присета, а тако мамљиву за прераду садржаја прошлости, из разлога одвојености приповедача и читаоца од догађаја о којима се први обраћа другом нудећи речи од којих се креирају слике.понекад, у том и успем.