Ovaj blog ne dolazi zbog Novakovih najnovijih velikih titula. One su samo aktuelizovale inače permanentnu temu, ko je najbolji.   

Svakom od nas dođe, osvane i zatekne te nespremnog, a kao da bi i pomogle neke pripreme.

Neko se izbori, brzo, bez problema, neko malo nosi na leđima, a kod nekoga ne završava.
Navučeš oklop ,masku na lice da neko ne prepozna. I guraš dalje, nekako...

I setišš se trenutaka nekih ,sada tako važnih, a nekada smešnih , ne toliko značajnih, da bi ostali upamćeni.
Neku zimu, hladnu, neku kafanu, malu ali toplu, sa starim kafedžijom

Imao sam novac da kupim zemljište, ali sam ipak odlučio da kupim par novih cipela. – jedan sapeur.

Dugo sam razmišljao da li, i kako, da napišem blog koji je pred vama. “Da li” – zato što ja nisam nikakav stručnjak, ili poznavalac, za temu o kojoj će biti reči,  i “kako” – zato što se ovo pisanje može protumačiti na različite načine, pa i maliciozne,

Architecture in Yugoslavia 1948 -- 1980

Exhibition open July 15, 2018, through January 13, 2019.

Pišem ovih dana neki izveštaj, da ispunim obavezu koja me ne raduje niti inspiriše, ali mi od ispunjenja tog posla mnogo šta zavisi. Ukratko, ropski posao kakav svi ponekad moramo da obavimo. Ovaj moj uključuje i dosta čitanja o maničnim i depresivnim stanjima, pa sam naišao na jedan fenomen koji se može direktno primeniti na moj trenutni slučaj, a verujem i na mnoge koji ovo čitaju, makar ponekad u životu ili na život sam. Uostalom, prosudite sami.

Svoju impozantnu karijeru u javnosti Angela Merkel je počela...

Oj, Srbijo....

I dok se većina nas guši u tom nametnutom smradu, manjina oličena u tajkunima i njihovim agentima u civilu - stranačkim vrhuškama režima i tzv. opozicije, uživa u svakojakim miomirisima, počev od rezidencija i jahti, do švedskih stolova i bankarskih računa u poreskim rajevima.