U sredu, 23. januara 2019. godine u beogradskom Medija centru održana je konferencija za štampu jedne od ovdašnjih tabloidnih tvorevina - "Srpski telegraf".
Naziv konferencije je "Brutalne uvrede glumca Sergeja Trifunovića novinarki lista Srpski telegraf Ivani Žigić", a učestvovali su Ivana Žigić, Saša Milovanović, direktor i Boris Vuković, odgovorni urednik "Srpskog telegrafa". Takodje, na konferenciji je govorila i Ivana Vučićević, glavna urednica i direktorka Studija B.

Otišao sam na ovu konferenciju za štampu jednog srpskog tabloida da bih postavio 3 pitanja:

Za

(Atmosfera u ovom tekstu je kao u pesmi " Ovo nije san" U skripcu.
Nesto je tu misao samo, nesto stvarnost. Jedna noc kad je sneg vejao dugo,bas dugo.
Izostavljeno -  oko braon boje, oko plave boje.)


Kao da nema tise ulice u Beogradu kada se proredi saobracaj a noc zaigra taman mistican ples kao kontrast snegu. Kad drvoredi deluju damski elegantno pod velikim pahuljama koje su ceo dan zauzimale odredjeni polozaj.Iznad tvoje glave je bal. 

Ta mocna ulica spusta se sigurno i nadmocno ka centru sa visine, ukrasena smetovima.Siroka ulica  secanja

ZAstrana 1

ZAstrana 2

Želim da Vam najiskrenije zahvalim na trpljenju i naivnosti, i više od svega, ćutanju i strahu, koje ste tokom decenija

 Bonjour . Est-ce Paris?

No, c'est Belgrade

Prva slika

Prvi jutarnji zraci osvetljavaju prestonicu.

Magla se polako diže i sa njom se pojavljuju prvi prolaznici. Neki se vracaju kući, par skitnica se budi i skuplja za sobom svoj mali prtljag, sklanja se i skriva. Trči u prvi jutarnji prevoz da se ugreje i nekako

(све више, како старим ,склон сам поверовати, да људски живот, та једнопојавна случајност, може и да се учеста. или је то пак само лажна нада подсвестими.)

ништа ново ние да и наше Село, к'о и многа друга, има своје недорек приповетке којима се потпаљује машта житеља, а монотонији руралног живота нуди, у одвајкад присутној сулудости времена ,трагове чари.

 Zahvaljujući anfiju i njegovoj mlađahnoj ekipi iz BG-a, u mogućnosti sam da vam, na svoje "opšte" zadovoljstvo,  predstavim 2 taze skockana video priloga sa hazart radovima:

 Mislim, svi ovi radovi su već prezentovani na blogu, ali ne u ovako efektnoj formi.

Izašao je probni, digitalni otisak, a do kraja sledeće nedelje izlazi ceo tiraž iz štampe.

Na 297 stranica, od čega je pola tekst, a pola foto-reportaža sa preko 300 fotografija...

Pred kraj partijskog sastanka u Mađarskoj.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja?
Javlja se Pišta:
- Imam ja jedno.
- Izvoli druže Pišta.
- Hteo bih da znam zašto vagoni odlaze puni u SSSR a vraćaju se prazni.
- Druže Pišta, o tome ćemo na narednom sastanku.

Sledeći put, opet na istom mestu.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja ?
Šandor:
- Imam ja dva. Zašto vagoni odlaze puni u SSSR i vraćaju se prazni i gde je Pišta?