Posle dva spektakularna polufinala, napokon smo dobili sve finaliste. Danas je bila generana proba, i pojavili su se neki novi favoriti. Najviše ovacija, iz meni neobjašnjivih razloga, dobila je predstavnica Portugala. Doduše neverovatno je simpatična. Čini mi se da će glavna bitka ipak da se vodi u trouglu Ukrajina - Švedska - Jermenija. Najviše šansi ipak ima Ukrajina. Sve je moguće, razna iznenađenja i obrti.

Island je bio odličan, i imaju pesmu koja je stvorena za diskoteke, a ni poruka teksta nije za zanemarivanje. Englesku sam gledao prvi put danas, i vrlo mi se to dopada, onako retro. Samo se bojim da će velika četvorka (Nemačka, Engleska, Francuska i Španija) da se bore oko poslednjih mesta. Španci su danas bili veoma nezadovoljni i protestovali su jer je njihova razglednica napisana na katalonskom, a ne na španskom. To baš liči na srbe. Stvarno je veliki problem naći nekoga ko govori španski u Beogradu, samo ne znam šta radi onoliki kulturni centar Servantes u centru grada. Njih se niko nije setio.

Prođe prvo polufinale. Meni je sada mnogo lakše. Sve je bilo na visini zadatka. Osim jednog malog filma o našim sportistima. Tu sam doživeo takav transfer neprijatnosti koji nisam doživeo od filma "Venčanje mog najboljeg prijatelja" i scene kada Kameron Dijaz peva. Da su zvali Reja Čarlsa da režira a Stivija Vondera da montira, verujem da bi bilo mnoooogo bolje. Ipak taj mali incident ne može da zaseni jedan svetski spektakl. Samo se bojim još jednog malog filma, istog reditelja, sa Anom Ivanović o Beogradu. Što bi rekli "smrt u diskoteci". Ko preživi, pričaće. Ipak svaka čast reditelju Svenu iz Švedske (poreklom iz Srbije) koji je napravio jedan veoma uzbudljiv šou.

Sutra je prvo polufinale. Šta mislite, ko ide dalje. Ja navijam za Sloveniju (vidi sliku).

Evo još par zanimljivosti, dok čekamo glasanje:

- Najčešće bez poena: Norveška i Švajcarska - 4 puta, Jugoslavija 1964. godine

- Na drugom mestu bila je najčešće Velika Britanija - 15 puta

- Na trećem mestu bila je najčešće Francuska - 7 puta

- Broj pobeda žena - 34 (prva pobednica Lys Assia 1956. u Luganu)

- Broj pobeda muškaraca - 6 (prvi pobednik Andre Claveau 1958. u Hilversumu)

- Broj pobeda grupa ili dueta - 15 (prva pobedila grupa ABBA 1974. godine u Brightonu)

- Najviše osvojenih poena imali su: Marija Šerifović 2007 - 298, Lordi 2006 - 292, Ruslana 2004 - 280

- Najviše pobeda imale su pesme koje su po redosledu nastupa bile poslednje - 6 puta ('60, '70, '77, '82, '83, '89)

- Pesme koje su po redosledu izvođenja bile prve pobedile su 3 puta ('75, '76, '84)

- Nikada nisu pobedile pesme koje su po redosledu izvođenja bile na mestu br. 2, 7, 16, 21, 23, 25, 26.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 8 - poslednji deo. U prošlom postu ste mogli pročitati o Jugoslaviji od 1981 do 1992. i o ex-Yu na Evrosongu. Sledi poslednji deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

POVRATAK SRBIJE

Srbija se zajedno sa Crnom Gorom vratila na «Evroviziju» tek 2004. godine nakon dvanaestogodišnjeg izbivanja. Uspeh je odmah stigao. Željko Joksimović je ubedljivo pobedio na srpsko-crnogorskom izboru sa etno melodijom «Lane moje». Pesma je vrlo brzo postala hit u zemlji i u Istanbul je otišla kao jedan od favorita. Pošto se od te godine zbog velikog broja zemlja učesnica uvelo i održavanje polufinala, Željko je morao najpre da prođe kroz njega. Osvojio je prvo mesto ispred ukrajinske predstavnice Ruslane. No u finalu, je došlo do obrnutog rezultata, Ukrajinka je odnela pobedu, a predstavnik Srbije i Crne Gore se našao na drugom mestu. Dobio je doduše poene od strane svih zemalja učesnica, od čega čak sedam «dvanaestica» i sedam «desetki». Joksimović se kasnije predstavio i kao autor najbolje plasirane bosansko-hercegovačke pesme u istoriji «Eurosonga», koju je u Atini 2006. izveo Hari Mata Hari.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 7. U prošlom postu ste mogli pročitati o Jugoslaviji od 1961 do 1976. Sledi sedmi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

JUGOSLAVIJA 1981-1992

Da su Jugosloveni ozbiljno shvatili povratak na «Eurosong» svedoči i činjenica što su se na nacionalnoj selekciji 1981. u Beogradu pojavili: Maja Odžaklijevska, Slađana Milošević, Dejan Petković, Novi fosili, Srebrna krila... Pobedu je odneo tada izuzetno popularni Bosanac, Seid Memić-Vajta sa kompozicijom «Lejla». Nažalost, on je nastavio neslavnu tradiciju svojih prethodnika plasiravši se u donjem delu tabele. Mršavim rezultatom (14. mesto) se iz Herogejta 1982. vratio trio Aska sa melodijom Aleksandra Sanje Ilića, «Halo, halo».

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 6. U prošlom postu ste mogli pročitati o grupi za istoriju, o čuvenim imenima na festivalu, o najupornijima i onima "nikad više", o proširenjima i odustajanjima. Sledi šesti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

Jedina istočnoevropska zemlja koja je nastupala na «Evroviziji» od ranih šezdesetih godina je bila Jugoslavija. Svoj prvi nastup Jugosloveni su imali 1961. godine u Kanu a pesma sa kojom su debitovali je delo Jožeta Privseka, na tekst Miroslava Antića, «Neke davne zvezde». Za interpretatora je odabrana Novosađanka Ljiljana Petrović koja je tih godina bila jedno od prvih imena jugoslovenske zabavne muzike. Vrlo dobar nastup je rezultirao sasvim solidnim osmim mestom (u konkurenciji 16 izvodjača), a već sledeće godine Jugoslavija šalje u Luksemburg prvo ime svoje šlager muzike, Lolu Novaković sa «Ne pali svetla u sumrak», jos jednom melodijom Jožeta Privseka. Po mišljenju kritičara «Pesme Evrovizije», ova numera spada među najbolje iz SFRJ na tom takmičenju, a tekst Dragutina Britvića gde se govori o dve cigarete koje dogorevaju u noći, kao aluzija na dvoje ljubavnika, jednim od najkvalitetnijih u istoriji ove smotre. Lola je nastup završila na 4. mestu što će sve do 1983. godine biti i najbolji jugoslovenski plasman.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 5. U prošlom postu ste mogli pročitati o izboru jezika, glasačkom sistemu, o Norveškom putu od trnja do zvezda, o voditeljima. Sledi peti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

GRUPA ZA ISTORIJU

Upravo na poslednjoj «Pesmi Evrovizije» gde je domaćin bila Miss Boyle pojavila se grupa koja je prodrmala i promenila ovu manifestaciju. Iako je prvi nastup Švedske bio 1958. godine, sve do sredine sedamdesetih ova zemlja nije mogla da se pohvali naročitim rezulatima, ako se izuzme drugo mesto 1966. u Luksemburgu (zemlju je zastupala upravo buduća voditeljka Lill Lindfors), dobijeno pre svega glasovima najbližih suseda: Danaca, Finaca i Norvežana. Na takmičenju u Brajtonu 1974. za najvećeg favorita je važila čuvena italijanska pevačica Gigliola Cinquetti sa melodijom «Si». Međutim četvorka iz Švedske koju su činili: Anni-Frid Lyngstad, Björn Ulveaues, Benny Andersson i Agnetha Fältskog je praktično «oduvala» sve svoje konkurente.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 4. U prošlom postu ste mogli pročitati o izlasku iz "plakara", o politici, tekstovima, uspesima kod kuće. Sledi četvrti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

IZBOR JEZIKA

Uspeh uglavnom u lokalnoj sredini, može da se tumači i time sto je «Pesma Evrovizije» dugo zabranjivala učesnicima da pevaju na nekom drugom osim na službenom ili regionalnom jeziku zemlje koju su zastupali. U početku nije bilo nikakvih pravila o izboru jezika na kome se kompozicija izvodila, ali, osim u par navrata kada bi se deo pesme izveo na francuskom ili engleskom, sve zemlje su slale melodije na svojim oficijelnim jezicima. Tek su Švedjani 1965. priredili šok kada su na smotri u Napulju izveli svoju kompoziciju isključivo na engleskom. Oko ovoga se digla tolika prašina da od tada pa sve do 1973. države nisu imale slobodu izbora jezika.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 3. U prošlom postu ste mogli pročitati o maleroznom Klifu Ričardu, o četiri pobednice odjednom,svesrdnoj pomoći suseda, o tragičnim sudbinama kao i o Evroviziji van Evrope. Sledi treći deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

IZLAZAK IZ «PLAKARA»

Trijumf Dane Ineternational je toplo pozdravljen i među gay populacijom. Opšte je poznato da «Pesma Evrovizije» ima veliki broj poklonika među homoseksualcima širom Evrope i da su oni među najvatrenijim pristalicama ove smotre. Među brojnim izvođačima od prvih dana «Evrovizije» do danas našao se i određen broj onih koji nisu prikrivali svoje sklonosti. Holanđanin Gerard Joling (Evrovizija '88) je jedan od prvih koji je otvoreno progovorio o svojoj homoseksualnosti.