Koncert je počeo na vreme (20:35) što me je prilično iznenadilo, ali ja sam bar bio na svom mestu dok su neki ljudi ulazili na svirku kod treće-četvrte pesme... Scena je bila jednostavna i bez nekih rekvizita, sav scenski efekat na koncertu je postizan predivnom upotrebom svetla i senki. Na sceni je bilo desetoro ljudi sa Koenom. Koen je u zadivljujućoj formi, svaki njegov dolazak i odlazak sa bine je bio izveden poletno i plesno, po bini se kretao umereno i dostojanstveno. Prateći bend više nego uhodan, skoro pa savršen: Bob Metzger na gitari,

AleXandar Lambros

Tek da naše nacionalne televizije vide kako se pravi vrhunski program.

Znate Šeron Robinson?

Znate je, alright! Već dvadesetak godina sigurno...

Zašto li ga Rusi zovu sunčani Krim? pitao se mladi Eduardo, gledajući kroz prozor svoje hotelske sobe. Zima u Odesi te 1898.godine nije se razlikovla od prethodnih.  More, luka i gradski krovovi  već danima se uvijaju pod teretom guste magle. Kada se magla podigne otkriva još sivlje oblake i žućkastu kuglu koju  ni jedan Napolitanac ne bi nazvao suncem.  Nostalgija za rodnim Napuljem, za plavim morem, još plavljim nebom i sjajnim suncem pritiskivali su Eduarda više nego gusta magla Odesu.  Dok je pisao suze su mu tekle iz očiju, a note iz srca.

Ona je prekrasna.

Zove se Helen Folasade Adu.

Njeno ime (Folasade) znači: okrunjena ljubavlju.

Čita se Sar - day. To ono skraćeno.

Pojavila se na muzičkoj sceni u vreme

kada je još nekoliko grupa

i pojedinaca pokušalo da prodje sa

nekim soft jazz popom...

Bilo ih je i dobrih...

Alli:

ona je imala nešto.

 Directed by: Heath Ledger