A ne, neće ovo biti tekst o posljednjim lokalnim izborima  u Herceg Novom, na kojima je tradiciJonalno i ubjedljivo trijumfovala široka svepartijska koalicija Status Qvo, niti o nedavno završenom TV šouu RTCG-a Let ka Zvijezdama ( nešto nalik na imam Talenat za Idola), a na kojem je pobijedio novljanin Draško Đukić, o kome ustvari i kanim otipkati par redova ( a već ih namlatih 4 u prvoj rečenici ;))

Dakle u konkurenciji koju su dominantno sačinjavale (solidne) izvedebe (obrade) mejnstrim produkcije popularne muzike, Draško je nastupio sa svojim uobičajenim,

Bilo je nečeg tajanstvenog
u tom plamenu vaših pogleda
u toj neprestanoj borbi
cvijetova i nesigurnih riječi
taj mali rat ljubavi izmedju dvije tuge
vino izmješano u čašama
muzika poslije ponocnih vijesti na uzglavlju
u toplini vašeg tijela
i vjerujte
ja danas strepim nad svakim buđenjem
za mene je opasnost taj zrak mirisnih

mnogo muzičkih blogova u zadnje...

prvi tekst koji sam objavila kao gost autor
pre nekoliko godina, nesrećnim sticajem okolnosti,
obrisan je sa komentarima, bio mi je rođendan kad sam ga objavila,
i nedavno opet, pa se setih...

nađoh tekst, pokušah da ispravim greške, jer tada nisam znala
ni mallo, ni najmanje kako se kuca:)))

al, blogovala sam. snažno.

evo vam tekst ponovo, nije loš:)

  Da vas pitam? Kako ste se branili od devedesetih?

"Ona je ovde... moja...i više niko ne može da je povredi...ne dam... zaštićena ,voljena...
... i zna...
...ima dana kada me cepa,razbija,lomi..,

..kada napravi haos i pokida mi svaku makar i tanku vezu sa realnim...
...
.i... tada prestajem da dišem , da postojim,...
natera me...
...da osetim njenu tugu,njen strah,njenu bol...
učini...
....da to bude moja tuga ,moj bol,moj strah...

i... ubija me ,osetim da tonem...davim se...živi pesak..
.i... onda odjednom...
....strastvena,poželjna,divna...oživljava

.. I stojimo tako nas dvojica na izlazu iz sela zvanog Idvor, autobus nam je utekao ispred nosa, niko neće da nas poveze, pada mrak... a ja pojma nemam šta da radimo. Pitam ga - a čiji si ti momak? A on mi kaže - ja sam od tih i tih… A ja mu kažem - znaš ja sam sa tvojom sestrom onomad išao u gimnaziju, šta je sa njom? Kaže mi – ima troje dece i muža koji je biznismen u Slovačkoj. Kažem mu – vidiš eto ja u tim istim godinama stopiram na koncert jednog domaćeg pank benda.

konačno!

pod mojim staklenim zvonom je, zapravo, uvek

vreme za silvijana. njegova muzika je, ma kako se
vremenom menjala, uvek introspektivna,
zapitana, prostrana u svom
komplikovanom minimalizmu...
nekako je izdvojena od ovog
strašnog sveta i pomaže meni
da se izdvojim i mirno pogledam oko sebe
i u sebe..

Postoje u mom životu par magičnih, nezaboravnih,  trenutaka kada sam prvi put čuo muziku u koju sam se istog trenutka zaljubio.