Pred nama se odvijala scena kao iz akcionih filmova Ex-Yu, ono na temu SB zatvara krug i slično, a ispostaviće se da je nekom baš zagustilo. Skoro smo već stigli na mesto odakle se čula glasna muzika, ženski vokal je pevao neku od onih pesama u kojoj se spominje rock'n'roll a koju obično izvode metalci otpadnici od društva pobunjenici ali sa sveže opranim kosama, kad nas prestiže policijska 307-ica i pravac tamo; sa zaostatkom od nekoliko koraka, ponadao sam se da ću prisustvovati nekoj od onih epskih sremskih tuča, svi moji drugari odrasli na špricerima su mi takve brižljivo opisivali svaki put kad je trebalo da ispadnu onako face neustrašive i opuštene, znate već legende o neuspeloj sremačkoj svadbi ako na istoj ne radi brica. Dakle, ulazimo, spremni na scenu staromodne saloonske makljaže iz kaubojskih filmova, ali naše nade zalud behu. Iz policijskih kola istrčava uniformisano lice, sa tako oko dva metra visine i stomakom kojega bi drug V. čak i u svojim najvećim danima posmatrao sa zasluženim poštovanjem, i pravac muški Toi-Toi. Prisutni u redu su ga, uviđajući hitnost policijske operacije, bez roptanja propustili. Nije Inđija Merdare.

 

Još onomad kada su Sex Pistols u sklopu neke od svojih reunion turneja posetili Exit festival govorio sam da je lepo to što su se okupili pioniri punka, ali da je to pomalo promašeno jer je tada ipak bilo pravo vreme za ponovno okupljanje grupe Public Image Ltd. Ako se secate, tada tzv. post punk revival bio na vrhuncu popularnosti i Johnny Rotten bi mnogo bolje prošao da se pojavio kao John Lydon.