Dragi moji,

Želim da vas obavestim da sam definitivno podlegao nagovorima svojih prijatelja i mnogobrojnih fanova na Fejsbuku: sledeće godine JA pevam na Eurosongu!

Kako brada i brkovi ovogodišnje pobednice nisu ni lepši ni bujniji od mojih, a i glas me, hvala na pitanju, odlično služi, mislim da mi šanse nisu male. Prevedeno na evrovizijski rečnik: 12 POINTS!!!

 

Javilo se neki dan, izmače mi se ispod ruke, drvene bojice se oteše kontroli i bi ovaj stripić a nije bilo nekog suvislog objašnjenja zašto baš tako, možda ništa drugo do da se pokaže da i među pticama ima kojekavih, čisto ornitološka skaska, pura natura i čovek unutra, međutim moj drugar gleda slikice i kaže da sam opet crtao njih, - a koga, bre? pitam zbunjeno a on opet - pa njih, šta se praviš pametan … posle, sedim sam sa sobom i

Miša Blam je obožavao kompoziciju "Crni Orfej" (Manha de Caranaval) iz istoimenog filma Marsela Kamija. Planirao je da je izvede na proslavi svog jubileja 50 godina ovozemaljskog rada. Anđeli su bili nestrpljivi da čuju njeno izvodenje i sebično su uskratili to zadovoljstvo nama smrtnicima.On sam prizivao ih je pričom da će se jednog dana samo srušiti na sceni

Živim u jednom prilično velikom gradu, ne mogu da kažem u kom, mada mnogi moji internet prijatelji znaju njegovo ime. Naravno, u ovoj mojoj metropoli ima više mesta za svirku, a ja imam jedno omiljeno, plus još nekoliko rezervnih (ali koristim ih uglavnom u hladnijem delu godine).

 

Od 2012. pa naovamo, na 'domaćem terenu' sam svirao jedva desetak puta, a poslednji put tamo negde u oktobru prošle godine. A i tih deset puta je bilo na tim nekim rezervnim pozicijama. Znači na svom omiljenom mestu nisam svirao oko dve godine. Postoje i razlozi za tako dugačku pauzu, ali

 

"In the drowsy dark cave of the mind, dreams build their nest with fragments dropped from day's caravan."
-Rabindranath Tagore

"U usnuloj tamnoj pećini uma, snovi grade svoja gnezda od delića otpalih sa svakodnevnog karavana."
- Rabindranath Tagore

Kažu da se u tom trenutku najviše pamti. Tada kada si na pola od snevanja i na pola od jave. Kada si i tu i tamo. Kada ti se, kao malom, peva uspavanka. Pesma koja te spušta nežnim rukama u drugi svet.

Šteta je ponekad što se za nešto ne zna više. Čuo sam je prvi put pre oko 9 godina i

This morning news that Claude Nobbs died reminded me of a time I first visited Montreux Jazz Festival and how excited I was to be there. Montreux Jazz Festival was one of the few brands from Switzerland I knew besides cheese and chocolate. Later I learned that the festival was so successful and well known thanks to its boss during the almost 50 years and groundbreaking entrepreneur, Claude Nobbs.

Here's the Deep Purple's "Smoke on the water" live video from 2006 in Montreux. Funky

Aleksandar Bekan Todorovic - A zasto sam sam? + Intro