(PMJ)  

Штета што нису у ноувондеру прошле године гостовали у Београду. ЛИНК

Права штета! ЛИНК

Nastavljamo gdje smo stali, polećemo gdje smo pali...

Malo tribalizovanog regea je u pitanju. Kombinacija rockers i afro ritma :

Shaman's Reggae 

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 8 - poslednji deo. U prošlom postu ste mogli pročitati o Jugoslaviji od 1981 do 1992. i o ex-Yu na Evrosongu. Sledi poslednji deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

POVRATAK SRBIJE

Srbija se zajedno sa Crnom Gorom vratila na «Evroviziju» tek 2004. godine nakon dvanaestogodišnjeg izbivanja. Uspeh je odmah stigao. Željko Joksimović je ubedljivo pobedio na srpsko-crnogorskom izboru sa etno melodijom «Lane moje». Pesma je vrlo brzo postala hit u zemlji i u Istanbul je otišla kao jedan od favorita. Pošto se od te godine zbog velikog broja zemlja učesnica uvelo i održavanje polufinala, Željko je morao najpre da prođe kroz njega. Osvojio je prvo mesto ispred ukrajinske predstavnice Ruslane. No u finalu, je došlo do obrnutog rezultata, Ukrajinka je odnela pobedu, a predstavnik Srbije i Crne Gore se našao na drugom mestu. Dobio je doduše poene od strane svih zemalja učesnica, od čega čak sedam «dvanaestica» i sedam «desetki». Joksimović se kasnije predstavio i kao autor najbolje plasirane bosansko-hercegovačke pesme u istoriji «Eurosonga», koju je u Atini 2006. izveo Hari Mata Hari.

Najtrajnija a samim tim i najuverljivija inkarnacija srpskog nezavisnog i alternativnog rock zvuka je novosadska grupa Obojeni Program. Bend funkcioniše pod vođstvom Branislava Babića Kebre od 1980. godine, što je izuzetno zanimljiva činjenica s obzirom da bi to trebalo da ih svrsta uz jugoslovenske legende post punka kao što su EKV i Disciplinu Kičme a u stvari oni su prvi album objavili tek 1990. a zasluženu afirmaciju kroz (rečeno veoma uslovno) širu popularnost su stekli tek polovinom devedesetih. Dakle i po merilima ondašnjih alternativnih bendova, Obojeni Program su bili (još dublja) alternativa. No kao što rekoh, devedesetih su ipak izašli na svetlost dana i koncertni album iz 1992. Prijatelju kočnice ti ne rade baš sve je nešto što mi još uvek ostaje kao svetla referetna tačka za domaći alternativni rock koji je na svetskom nivou ali i dodaje nešto neponovljivo svoje i ovdašnje.

Pravim kulu od karata. Najpostojaniju od svih tvorevina, najmanje opasnu. Samu, kao drvo. Najviše nalik svojini.

Radim lagano i savesno, nazirem obrise krova, mnogo pre nego što postave skele.

Svakoga dana u isto vreme nastavljam da slažem.

O Denisu Ciplenkovu, najboljem armwrestleru današnjice,  u par navrata sam već pisao na blogu. Jednom prilikom to je bilo baš u nekom od tekstova istoimenog serijala, u kom sam apostrofirao njegove ekstremno snažne bicepse. E, upravo u disciplini striktni biceps pregib, Denis je oborio decenijama star rekord CT Fletchera (od 102kg). Novi  rekord sada iznosi 113kg.

Nakon jednog zvaničnog demo snimka i dosta koncertnih aktivnosti po zemlji, beogradski crossover bend CIGLA IN D VUGLA objavio je svoj prvi album pod nazivom "Kontrarevolucija".

Kompletan materijal snimljen je u studiu Draft na Novom Beogradu, a album je postavljen za besplatan download na bandcamp profilu benda.

http://ciglaindvugla.bandcamp.com/album/kontraevolucija

Bend Cigla In D Vugla možete čuti 5. septembra u maloj sali Doma Omladine Beograda gde će se održati “Noć užasa II”,

Uz poštovanje svih važnih događaja vezanih za 4. avgust. za mene je to drag dan zbog Marije Magdalene, u narodu poznate kao Blaga Marija. Ne religijski, već privatno. O tom, neki drugi put.

No, moj blogodrugar Pape (venčano 92), skrenuo mi je pažnju na još jedan značajan događaj.

Ovoga puta, ja samo otvaram vrata, a vi nastavite... samo pravo... čeka vas Pape i...

Rođendan Luja Armstronga.

10.10.2013.

Neee...!

Sa obližnjeg trga dopiru zvuci tonske probe."Opet neki politički skup", pomislio sam. U ovom gradu mi nešto mnogo mitinguju, ovo im uopšte nije prvi put. Ili sam ja baksuz, pa 'natrčim' ovde uvek kad ne treba... Ali kad sam već počeo da sviram, mrzi me da se premeštam. To premeštanje mi je uvek mnogo mrska rabota.

I baš kada su ptice iz parka počele nešto da se za**bavaju, da grupno lete u krug i 'deru' se, počela je i "čavka" sa trga da se dere u mikrofon... Pošto je izgleda to ipak bio neki koncert, a ne politički skup (nikako da krene neki govor), i bilo je veoma bučno, morao sam da se preselim na drugo mesto, koje, ispostavilo se kasnije, i nije tako loše. Naprotiv!