U kratkim rezovima:

deset dvorana,

osamdeset i jedno filmsko ostvarenje,

sve više prijatelja Festivala…

Tekst je iz najnovijeg, avgustovskog broja časopisa YELLOW CAB.

Stiglo je leto. Ne znam da li će biti dugo, ali toplo svakako već jeste. S letom nam je stigla i "letnja televizijska šema". To na srpskom jeziku znači "pretumbaj u programu sve što možeš i puštaj sve ono đubre koje se nakupilo a koje nismo stigli da emitujemo". I, naravno, da ne zaboravimo njegovo veličanstvo reprizu.

Sve ono što niste naučili napamet u poslednjih deset godina, sada imate priliku da ponovo utvrdite i to po vrućini. Imate, tako, priliku da po ko zna koji put vidite "Policajca sa Petlovog brda", "Vuka Karadžića", "Sreće ljude", "Korak napred", "Seks i grad" i još mnogo divnog repriznog programa.

Kada će već jednom naše televizije da nam priušte nešto novo, nešto iz ovog veka. Dajte, ljudi, otvorite malo budžete, ionako nas ubiste maratonskim reklamnim blokovima! Sigurno tu ima para bar za jednu novu seriju.

Nešto kao čekajući Oskara uz Betmena i Berlinale.

Šta se dešava sa Kristijanom? Izgleda da još nije odlučio da li želi da bude "Vitez tame" ili "Američki psiho". Kako stvari stoje ovo drugo mu je ipak nekako bliže. Prvo su ga prošle godine priveli zbog incidenta sa majkom i sestrom, pa je morao da daje izjavu policiji. Tada se činilo da je to bio više marketinški trik pred premijeru filma o Betmenu.

Ovih dana svet se ludo zabavlja sa snimkom gde Kristijan urla na direktora fotografije za vreme snimanja filma "Terminator Salvation" jer mu je upropastio kadar. Snimak koji traje 4 minuta (kao Madonina pesma), dospeo je u javnost jer su finansijeri filma želeli da o ovom incidentu se posavetuju sa osiguravajućim društvom jer je Kristijan u jednom trenutku zapretio da neće više da glumi u filmu ukoliko se sve ovo ponovi.

Kako sam obuzet ništavilom – ili priča o Ničem u sedam prizora

Trg je bio prazan i žut od žege, očišćen od prašine vrelim vetrovima, kao biblijska pustinja.                                 Bruno Šulc, Prodavnice cimetove boje

 Scena prva:

Bio je to jedan od onih dana koje je, samo da je moguće, najbolje preskočiti. Ili, ako se to ne može, makar prespavati. U svakom slučaju nikud ne izlaziti iz kuće. To su naprosto oni dani kad vam apsolutno ništa ne ide od ruke. Nakon nervozne i neprospavane noći, nešto iza podneva Ništa se izvuklo iz kreveta, umilo, očešljalo na razdeljak i besciljno krenulo da luta pustim ulicama Subotice. Inače, valja odmah reći, Ništa se već duže vremena u Subotici osećalo sasvim prirodno i dobro. Reklo bi se: kao kod svoje kuće. Ipak ovog junskog podneva 1984.godine nešto  je bilo drugačije i posebno. Ništa je jednostavno u vazduhu, svuda okolo sebe, osećalo da će se danas dogoditi nešto istinski važno – jedino nije moglo ni da pretpostavi tačno šta. Prošlo je pored Galerije Likovni susret ali u nju nije ulazilo – pošto Ništa u Galeriji baš i ne bi bila neka posebna novost. Posebno ne za priču koju čitate. Onda je, koju ulicu dalje, sasvim neočekivano Ništa susrelo Tuđu bol. Zastali su, izmenili par kurtoaznih polurečenica i nastavili skupa.

Dragi prijatelji,

dok čekamo premijeru dokumentarnog filma "Sajmište - istorija jednog logora" (subota i nedelja 20.00 TVB92), imam izuzetnu čast da vam predstavim još jednu premijeru. U pitanju je internet premijera dokumentarnog filma "Prošlost traje zauvek". iz 2006. godine. Imate priliku da po prvi put vidite ovaj dokumentarni film u celosti na blogu b92. Film traje 77 minuta.

Pre nešto više od 2 godine na ovom mestu skupljali smo sredstva za završetak filma o Vladi Divljanu (blog "Nebeska tema" - poslednja milja)

Crowdfunding kampanja je bila izuzetno uspešna i preostalih 20% filma je završeno, uradjena je post-produkcija i za manje od nedelju dana očekuje nas PREMIJERA!

Na njegov rodjendan, 10. maja, u Sava Centru biće premijerno prikazan film o najvećem džentlmenu rokenrola na našim prostorima i autoru vanvremenskih pesama.

Iako je jedva zakoračio u svoje tridesete, meksički glumac Gael Garsija Bernal potvrdio se kao jedan od najodvažnijih i najuspešnijih glumaca svoje generacije. Od dva uzastopna proboja sa filmovima "Pasji Život" [Amores Perros] iz 2000. i "I ja tebi kevu" [Y Tu Mamá También] iz 2001. godine, Bernal je od tada sarađivao sa svetskim filmskim gigantima u raznolikim projektima

Neka najvažnija pravila ste valjda do sada već naučili: Ne pričati sa nepoznatim ljudima, ne puštati nepoznate ljude u kuću, ne ulazite u mrak... evo još 14 važnih i potpuno besmislenih pravila koje možete naučiti gledajući horor filmove.