Позвао ја родитеље једног малог неваљалца у школу прошле недеље.

Дошла мајка. Ја јој испричам шта јој све мамино злато ради у школи, какве су му оцене, како се понаша...

Ћути јадна жена, не зна шта да ми каже...

Тек после неког времена прозбори:

"Разредни, причам ја њему исто као и ви.  Такав се родио, џабе му ја причам. Сваки дан му причам. Језик ми к'о да сам силиконе у њега ставила..."

Izgleda da će se Georgina ipak poroditi. Bar ona zvana "Zakon o kinematografiji". Mora da je mnogo dobar zakon kad je pisan šest godina. Doduše, još je u obliku nacrta, pa je čak krenula i javna rasprava o istom. Što reče gospodin Nikola Stojanović, posle 60 godina dobija se zakon koji se bavi statusom filmskih umetnika i finansiranjem filmske umetnosti, a ne cenzurom. 

Sve to lepo zvuči dok ne vidite na primer član br. 6:

Кинематографско дело из чл. 4. и 5. овог закона може бити посебно стимулисана мерама Владе. Мере, ближе услове и начин стимулисања из става 1. овог члана утврђује Влада, на предлог министарства надлежног за културу (у даљем тексту: Минстарство).

Ovo su poslednje reči u filmu "Laura" Ota Premingera iz 1944. godine.

Koje su to poslednje reči koje čujemo u nekom filmu pre nego što se upali svetlo u bioskopskoj sali?

Posle Spilbergovog filma Munich iz 2005. i nakon filma Ulija Edela Der Baader Meinhof Komplex iz 2008. kinematografska mitologizacija i glorifikacija svojevrsne eksplozije politickog nasilja sedamdesetih godina XX veka se ove godine nastavlja skoro šestocasovnom TV sagom Carlos.

Ovo pre svega francusko ostvarenje (a u filmu se

 Otišao je još jedan velikan

"are we truly living the life that we post?"

A Social Life (2016)  - LINK

Jedan od načina borbe protiv kolektivnog ludila i mraka jeste smeh. Kada mi je teško obično se okrećem filmu. Tu su mi dva žanra najbitnija: mjuzikl i melodrama. Idealna je kombinacija ova dva žanra. Douglas Sirk je odličan za plakanje i katarzu, dok su mjuzikli za brzo dobro raspoloženje. Ovih dana nemam baš vremena da čekam katarzu, pa sam se okrenuo mjuziklima. Već posle gledanja špice filma "Pevajmo na kiši" stvari su počele da izgledaju lepše i zabavnije. Malo smo zaboravili da se smejemo. 

Dodeljeni su 66. Zlatni globusi, poslednja provera pred dodelu Oskara. Na moje veliko zadovoljstvo trujumfovao je film "Slumdog Millionaire" (inače jedan od najboljih filmova koje sam video poslednjih nekoliko godina, obavezno pogledati!!!). Ovaj film je dobio nagradu za najbolji film, režiju, scenario i muziku. Naravno "Wall-e" je proglašen za najbolji animirani film. The Curious Case Of Benjamin Button i pored silnih nominacija nije dobio ništa. Još jedan moj favorit je dobio nagradu u kategoriji najbolji film komedija / mjuzikl a to je Vicky Cristina Barcelona. Što se tiče televizije, tu je bila dominacija dve serije: John Adams (HBO) i 30 Rock (NBC). I na kraju treba spomenuti da je najdirljiviji trenutak dodele bio kada je Zlatni globus za najbolju sporednu mušku ulogu dobio Heath Ledger za ulogu Jockera u filmu  The Dark Knight.

M, dugogodišnja prva žena britanske tajne službe MI6, umrla je ranjavanjem na kraju filma. Surprise! To je inače iznenađenje jedino za one koji su mislili da će Džudi Denč (Judi Dench) poživeti još nekoliko dacenija i ispratiti još bar pet britanskih glumaca iz franšize Bond. Međutim, u ona je, i to nikako nije sporno, ostavila traga u serijalu o Bondu. Onaj ko je bude nasledio (Ralf Fajns) ili će pokušati da skine njenu hladnokrvnost (hladnokrvnost i odlučnost jedne starice aristokratskog držanja) ili će graditi svoj lik čiju ćemo punu sliku videti tek u sledećem nastavku.

Presekao sam! I nije mi bilo teško. Robert Altman je režiser koji je prvi na mojoj listi najvećih režisera svih vremena, režiser kojeg najviše volim! I ne smatram paradoksalnim to što takođe najviše volim Bunjuela, Hjustona, Tarkovskog, Kurosavu, Mencla, Felinija, Velsa, Makavejeva, Bergmana, Antonionija, Mala, Hičkoka, Kišlovskog, Vajdu, Vendersa, Fasbindera, Almodovara, Šlendorfa, Gilijama, Kaurismakija, Fon Trira....