The Walking dead kao paradigma i simulakrum apokalipse i inspiracija za predapokaliptičnu teološko - političku odiseju

Kultni serijal i dramatični zombi spektakl pod nazivom "Okružen mrtvima" - The Walking Dead, nije klasični post-apokaliptični narativ o preživljavanju još jedne u nizu "apokalipse mrtvih" već paradigma i simulakrum tragične i agonalne stvarnosti, te njene eshatološke izvesnosti i neumitnog kraja i civilizacijskog kraha koji je sve bliži.

briše granice 

edit: NA BIS! 

U prvim salama ispunjenim magijom slika koje se kreću postojala je praksa ubrizgavanja svežeg zraka, specijalnim mehovima koje su razvodnici aktivirali prolazeći kroz redove stolica i remeteći na trenutak atmosferu prostora i vremena na platnu... Doping ozonom. Za maštače u zagušljivom mraku prvih bioskopa.

 

 

 

 

 

 

 

 

Kada sam prvi put pogledao trejler za dokumentarni film “Houston, we have a problem”, pitao sam se: kako je moguće da baš ništa nisam čuo o Jugoslovenskom svemirskom programu (JSP)? Da se pored svih onih sajtova koji su “otkrivali” Titove “mračne tajne” ili nuklearne programe ne provuče najveća od svih tajni – JSP.

Dugo nisam pisao na blogu. Verovatno više od godinu dana. Imao bih o o mnogo čemu da pišem jer sam se u međuvremenu odselio "preko bare", ali o tome, nekom drugom prilikom, nadam se uskoro. Ovu priliku bih hteo da iskoristim da vas pozovem posetite sutra Beldocs festival i pogledate premijeru dugometražnog dokumentarnog filma "The War Chronicles" - Ratni dnevnici. Film na

U životu nisam upoznao ni jednu prostitutku. Bar mislim da nisam, jer ni jedna od onih koje sam sreo nije se deklarisala kao pripadnica najstarijeg zanata. Likovi prostitutki bili su mi znani samo iz literature i sa filmova. Međutim, za razvoj toka radnje romana koji sam pokušavao da napišem, neophodan mi je bio i lik prostitutke, odnosno po najnovijoj klasifikaciji profesija – seksualne radnice. Jeste da je to bio epizodni lik, ali bez njega se nije moglo.

Pokušavao sam interpolacijom, empatijom i misaonim gedankeeksperimentisanjem da sebi dočaram neophodni lik, ali nije išlo. Nemajući kud odlučio sam se na eksperiment in vivo.

Evo kako je to izgledalo.

Svako doba tokom sazrevanja ima i svoje omiljene filmske žanrove. Kao klinac veoma sam voleo da gledam vesterne. U medjuvremenu sam ih izgustirao, kao i filmove koji tematiziraju konc logore i holokaust. Prosto, došlo je do zasićenja.

Ipak, dobre trilere uvek sam mogao da gledam, od gimnazijskih dana pa sve do sada.

Zato

Thanks to Werner Herzog

kratak vodič kroz savremenu istoriju pornografije, osećanja i medija uopšte, sa povremenim ličnim i lokalnim osvrtima

Od nastanka Televizije, pa sve do 90-ih godina XX veka, običan čovek, glasač takoreći, svoje lice na Televiziji mogao je ugledati jedino slučajno, ako se zatekao na nišanu brišuće kamere u nekoj gomili ili ako se našao u nekom od kvizova, ili ako je mrtav (mada mu tad već to nije mnogo značilo). Televizija se prilično oholo držala decenijama: ne možeš u program neobrijan, musav, krezav, neuredno podšišan, nelep, glup, nepismen... Naravno, od