"Mislim da me je Bog obasuo beskrajnom milošću podarivši mi radost pisanja, ali me je istom merom kaznio možda baš zbog te radosti."

        Milorad Pavić [1929-2009]

  ...

[Na ovom mjestu ću u narednih 7 dana ostavljati poneku riječ, stih, pasus, nešto. Možete i vi.]

[B]

Ovaj tekst nema mnogo veze sa naslovom ali to je prva rima koja mi je pala napamet u ovo mamurno nedeljno jutro. Jeste. Sinoć sam izlazio sa drugarima... I malo se popilo. Dimenzije svog sinoćneg pijanstva sagledao sam ujutru, posredno, po stvarima koje sam zatekao razbacane po dnevnoj sobi. Pouzdano znam da moj ralf loren sako XXXL nikad ne bih tako bacio iza kauča da nisam cele noći čitao sabrana dela džeka denijelsa. No nije to tema.

Prva stvar koja me je navela, sinoć, onako pijanog, da se distanciram od atmosfere u diskoteci "svi se sada njišu i ubrzano dišu" je što su mi sve cure za našim stolom persirale. Sve! A rođene su kad sam već položio vozački. Koliko se svet profinio u zadnje vreme.

"Upoznale smo Vašu suprugu sinoć. Prelepa je."

Je li? Baš lepo. I šta još?

"Moj brat mi je pokazivao Vaše klipove sa youtube."

"Moj otac kupuje playboy samo zbog Vašeg teksta."

Ovde nešto ozbiljno ne valja. Cure su zaljubljene u moju ženu a njihova braća u mene. Negde grešim.

Hajnc fon Ferster (Heinz von Foerster), "Sokrat kibernetike":

Bio sam u gostima kod neke porodice, u Bostonu, ako se ne varam, čekali smo i čekali da se dečak vrati iz škole. Stigao je sa satom zakašnjenja, očiju punih suza, još jecajući. Pitali smo ga: „Šta se dogodilo, zašto plačeš?" „Morao sam da stojim u ćošku jedan sat!" „Ali, zašto?!" „Zato što je učiteljica rekla da sam bio bezobrazan." Roditelji su pitali: „Pa, šta si uradio?" „Učiteljica je pitala koliko je 2 puta 3 i ja sam se javio i rekao da je to 3 puta 2, i onda su se sva deca smejala, i učiteljica je bila jako ljuta i povukla me je za uho i rekla da sam bezobrazni obešenjak i da moram da idem u ćošak jedan sat, i da 2 puta 3 nije 3 puta 2, nego 6."
Onda sam mu rekao: „Ali, ti si bio potpuno u pravu! 3 puta 2 jeste 2 puta 3. Možeš li ti to da dokažeš?" „Naravno!", rekao je on, uzeo olovku, nacrtao tri tačke, ispod njih još tri tačke i rekao: „To je 2 puta 3. A kada okreneš papir, onda je 3 puta 2."
To mi kaže šestogodišnje dete, a učiteljica ne razume da je tu već shvaćen komutativni zakon multiplikacije - koji ona, draga učiteljica, još nije shvatila!

- ogled o pričama iz nepostojeće Srednje Zemlje o neverovatnim bićima i njihovim čudesnim doživljajima koje nam je, isprepletane i napisane posebnim pismom, ostavio J.R.R. Tolkin, majstor bajki -

Kad neko, nošen neodoljivim porivom ispisivanja svojih misli, napiše nešto što vas čitanjem takne tako da vam se uzburkaju i misli i emocije, onda takvog pisca zapamtite, stavite ga u svoj poseban "neuron" gde se čuvaju dragocenosti i, s vremena na vreme, osetite potrebu za prelistavanjem njegove / njene proze, poezije, eseja, romana, drame, priče,...šta god da je ispisano.

Kad neko izmisli čitav novi jezik, čitav novi svet i čitavu novu mitologiju da bi vam saopštio svoje misli, ondaK zastanete (pomalo zapanjeni) i razumete da nije reč samo o "ispisivanju misli" zarobljenih u nekakvu knjigu, već o piscu koji je neverovatno predan tragač, istraživač, znalac, pravi majstor tekstova koje je (tako ja mislim) najteže pisati - tekstova kojima se  želi iz zaboravljenih  delova našeg ljudskog, kolektivnog sećanja nanovo ispisati u tami vremena izgubljenu - Prvu Ljudsku Bajku.

Verujem da je Tolkin jasno video ono što je mnogima od nas jasno:

- sve ljudske priče izgrađene su od četiri višestruke reči

sloboda (koja je dvostruka reč, ona u sebi sadrži reči dobro i zlo), ljubav, herojstvo i smrt.

Umeće majstora je u tome da ih "složi" u lavirinte događaja, avantura i doživljaja tako da nas - ostavlja bez daha.

Tolkin sigurno nije jedini koji je to umeo, ali je nesporno - među najboljima.

How do you know you're leading a sad life?

When a nymphomaniac tells you: «Let's just be friends»

Volim četvrtak. Tog dana se osećam nekako poletnije nego, recimo, sredom. Moniki nije baš jasno zašto je to tako. A nije se smejala ni kada sam joj ispričao šalu koju sam stavio kao motto. Ne smeje se svakom mom pokušaju da budem duhovit.    

Monika: Da ti nešto ispričam. Vidiš, smatram da nije dobro kada roditelji prave razliku medju svojom sopstvenom decom, tako što jedno dete vole više od drugog. To može izazvati

-Šta misliš, hoće li neko doći?

-Neće. Mislim da ne čeka. Mislim da se odmara. Možda i od čekanja.

-Šta li to zapisuje?

-Račun? Šta joj je potrebno sa-pijace. I sa pritoka.

-MainStream?

-Tako nekako.

Nemam zapis o slobodi. Mislite da kasnim?......

Kupila sam ogrev i dala da ga iseku i naslažu. Pristiže mi IV rata za ovo od čega živim. A imam i neke rokove koji će prepoloviti sate. Kupila sam rukavice: plavobraon: nijanse obale: uz šal sa printom ČAMCI. Greju me pokreti kojima pišem. Ovi su samo za ukras. I uspomenu na hladno.

"....Izostavi moje ime iz poklona
ako ti je ono breme,
ali sačuvaj moju pesmu."
Tagore"

***

.