RED OBOŽAVALACA SEKSUALNE SNAGE LELIL

Veliki majstor reda Leliks sveštenika, Liks Drun, nervozno je šetao pred zatvorenim vratima radnog kabineta cara čitavog Evelona i njegovih kolonija u svemiru. Nosio je modru mantiju izuzetno širokih rukava i jarkocrvene čizme od mekane kože. Za pojasom mu je bio zataknut dugi mač ni malo ceremonijalnog karaktera. Njegova, istom crvenom kožom presvučena, kanija bila je prilično pohabana i bar na tri mesta ozbiljno zasečena, tako da se kroz nju lepo video zlatasti metal oružja. To očito nije bilo sečivo koje je visilo na zidu, nego mač koje je video mnogo bitaka i krvi.

Šido.

Kako biste opisali vaš život?

Sve u životu je jedan veliki oposum. Znak u horoskopu: opo-sumić. Znak u horor-skopu: zombić. Doktore, da li doktorke veruju u horoskop više nego u histologiju?

Ja nisam doktor, ja sam lekar specijalista, nemam doktorat.

Žestoka svetlost plave zvede Araksa razjurila je izmaglicu koja se skupljala oko korenja ukrasnog drveća što se uzdizalo iz vode čuvenih vrtova Bororovog zimskog dvorca. U naizgled beskrajnom kompleksu palata od zelenog i žutog mermera dnevne aktivnosti bile su u punom zamahu. Čišćenje prostorija i hodnika, jutarnje vežbe garde, pa i uklanjanje izmeta ukrasnih životinja stvarali su priličnu vrevu u glavnom sedištu carske dinastije Gator.

Najmoćniji elf na svetu probudio se kasnije nego što je uobičavao. Preplivao je jednom dugački bazen i dok su ga dežurne sluškinje brisale i oblačile obratio se princu Kotalu koji se svojski znojio disciplinovano radeći naporne vežbe tradicionalne Evelonske borilačke veštine Per-Ringa:

nemam vremena da čekam da brajovic dobije autorsku opciju. nemam vremena ni da čekam da neko drugi da link. čitajte i uživajte.  

ako je već previše ljudi dobilo autorsku opciju, ja sam spreman da moju potpuno ustupim (znam da nije moja pa da je dodeljujem, ali ipak). ja sam već rekao i više od onoga što znam o bilo čemu. 

vreme je za ljude koji imaju šta da kažu, a umeju i da se izražavaju. nema prst u oko,

 Obično putujem po noći, jer ne želim sebi da uskratim ni jedan trenutak proveden u tom gradu, tako da u Budimpeštu stignem neispavan, negde pred svitanje. Prva stvar koju vidim kada stignem u moj voljeni, mračni grad je elegantni stakleni krov Istočne železničke stanice, ili Budapest Keleti pályaudvar (kako jedino prikladno zvuči); pust peron sa nekim žutim osvetljenjem koje užasno zamara oči, pust peron koji se za tren prošara tromim, pospanim putnicima

Po prozorskom je oknu bubnjalo, dan i noć, nikada ne prestajući ni na trenutak. Kapi su ispisivale, svojim krivudavim tokovima po prozorima, kućama, poljima i naposletku, po nakvašenim licima ljudi, neku novu, samo sebi svojstvenu istoriju. Istoriju prokletih. Istoriju natopljenu suzama neba. Istoriju koju je progutala voda.

Najtužnije

 ....

  nistagmus