Mesar se jako iznenadio kad je video da mu pas ulazi u mesaru, pa ga je oterao. Ali kasnije, evo psa opet. Priđe on psu i vidi mu cedulju u ustima. Uzme je, a tamo piše "Ako može tuce kobasica i jagnjeći but, moliću. Pas ima i pare u ustima".

Pogleda, i stvarno uz cedulju je 1000 din. Uzme on pare, spakuje pazar u kesu i da psu da uhvati u čeljust. To sve ga je toliko zaintrigiralo, da je rešio da zatvori, inače je već kasno, i krene za psom.

Pas

Prošle nedelje me je Vlasta92 na njenom postu ... Anybody? priupitala "Koji je najbolji filmski poljubac svih vremena" što me me navelo na razmišljanje. Drugi deo njenog pitanja je bio "Da li se neki od njih izistinski ljube ili čekaju da se venčaju?". Odgovor na ovo drugo pitanje drugom prilikom. Treba samo reći da kod nekih ljubljenje na filmu preraste i ljubljenje u privatnom životu. Najbolji primer su Anđelina Džoli i Bred Pit. Upoznali se na snimanju filma "Mr. and Mrs Smith".

Da se mi vratimo temi. Šta je to što filmski poljubac načini besmrtnim? Da li je to strast, okolnosti, dijalog, neočekivanost, neobičnost, erotičnost...? Skoro da ne postoji film bez bar jednog poljupca. A i kakav bi to film bio bez poljupca? Onog trenutka kada je izmišljena filmska kamera i traka, filmadžije su želele da zabeleže baš najintimnije trenutke. Pre "Ulaska voza u stanicu", prvo su zabeleženi poljupci a bogami i nešto malo eksplicitnije scene. Nisu naše bake i deke bili baš toliko puritanci koliko se to nama danas čini.

Malo preturajući po istoriji filma izdvojio sam tek neke poljupce koji će zbog svoje specifičnosti ostati upamćeni.

Ako postoji još neko ko nije u svoju VIP listu ili makar u favorite ubacio ovaj nik - 112358oo - evo još jedne zgodne prilike.

Razloge ne moram da vam objašnjavam. Ipak, još jedan od razloga je taj što sam bila srećna kad sam naučila napamet da iskucam ove brojke, ne prepisujući.:)

I kad smo već ovih dana u raznim pričama oko blogovanja, pade mi na pamet da bismo mogli da napravimo glasanje najsimpatičnijih, najoriginalnijih, najdražih

Jedan od načina borbe protiv kolektivnog ludila i mraka jeste smeh. Kada mi je teško obično se okrećem filmu. Tu su mi dva žanra najbitnija: mjuzikl i melodrama. Idealna je kombinacija ova dva žanra. Douglas Sirk je odličan za plakanje i katarzu, dok su mjuzikli za brzo dobro raspoloženje. Ovih dana nemam baš vremena da čekam katarzu, pa sam se okrenuo mjuziklima. Već posle gledanja špice filma "Pevajmo na kiši" stvari su počele da izgledaju lepše i zabavnije. Malo smo zaboravili da se smejemo. 

Juče prosto nisam mogao da gledan Beotrešviziju nego sam se pokupio i otišao u bioskop. Ko ima snage da isti treš gleda dva puta. Čuvam se za Finale. Mislim da je jednom sasvim dovoljno, sa društvom uz piće i kokice. I kad sam se vratio sa filma imao sam šta da vidim: na moje veliko iznenađenje "kraljica splavova" nije prošla u finale! A baš me pogađanje dobitnika poteralo ove godine (videti dodelu Oskara). A onda zahvaljujući Biliju (kome posvećujem ovu fotku, zahvaljujući Builderki) saznajem da sam ipak bio u pravu. I to za dve stvari: Ana Nikolić je glavna favoritkinja i skandal koji je bio u najavi.

Jutros nam je stiglo saopštenje RTS-a: 

''Čini se, meni je suđeno
da živim sanjajući.
Životu koji sav je od sna
smrt ne može nauditi''

Manuel Altolaguirre

  "Mnogo je onih
koji život troše, uzalud bežeći od sopstvenih senki;
istovremeno grabe od aveti, usput ih jureći,

Došao je i taj da da i mi izabremo predstavnika za Eurosong. Mislim da će ovo biti dobar predah od svih Kovačevića, Ikodinovića, nestalih bubrega, skupština, zakona, ali ne i od skandala. Kakva je to Beovizija a da nema skandale. Već smo preživeli skandal oko predaje pesama na konkurs, smeši nam se jedan oko izbora pesme, a ima i jedan omanji gde Tijanićeva omiljena beba (ona sa Ključem) gura svog dečka u voditeljski par. Pa dobro, mogli smo i gore da prođemo. Setite se samo prošle godine i onog debakla. Videćemo šta nam se još sprema. 

Гледам ја јуче моје блогове и видим да уопште нисам писао о сексу, што му дође као озбиљан превид, те закључих да је петак прави третнутак да то исправим.

Прво да пустимо музику. Нисам могао да се одлучим између ове две

па стављам обе.

Шта сам у ствари хтео да вам кажем:

ovaj tekst je napisao mr.loader:)) 

ja preporucujem! 

Ovo sto sledi jeste tekst koji sam napisao za magazin Status, svom prijatelju Slavisi Lekicu. U ovom tekstu dao sam celog sebe, napisao dosta intimnih stvari koje mozda nikada i nikome drugom ne bih. Jednog letnjeg popodneva, Slavisa je meni ispricao svoju pricu, onda sam mu ispricao svoju. On je predlozio da sve sto sam mu rekao stavim na papir. U februarskom broju Statusa izasao je taj tekst, koji je posle preuzala i B92/Putovanja. Zelim da ga podelim