Dugo očekivani koncert Jelene Karleuše, jedne od najvećih balkanskih estradnih diva - recimo to tako, „politički korektno", zbog brojne konkurencije u vidu Cece, Seke i ostalih zvezda i starleta, supernovi i crnih patuljaka i patuljčica - održan je 15. maja pred oko 10.000 ljudi u beogradskoj Areni. Kažem dugo očekivani, jer je Karleuša prvi put u petnaest godina dugoj karijeri nastupala solo, a najave spektakla svakako su zagolicale maštu koliko fanova, toliko i brojnih oponenata, koji su priželjkivali „Titanik u najavi", glamurozni hepening koji će lagano dotaći dno i završiti u katastrofi epskih proporcija.

I'm Monday hater. Mnogo nakupljenih obaveza za ponedeljak sam odbacila i ostavila za sutra. Obavila sam one neodložne. Smrzla sam se usput idući mnogo peške. Moja želja da što pre obučem lakši ogrtač od onog tipično zimskog, da se ne osećam ušnirano, zabarikadirano. Tako je već smešno gledati u uprljani sneg, a slušati gugutanje kumrija sa krova. Sve se namestilo za proleće, neka odlazi već jednom ova zima.

Da li se drmaju temelji nauke? Brzina svetlosti kao najveća moguća brzina u ovom svemiru je dovedena u pitanje. Govori se o mogućnosti teleportacije, putovanje kroz vreme se pominje kao nešto ostvarivo u (astronomskim merilima) dogledno vreme. Tu je i kvantna teorija informacija, postoji i tvrdnja da je informacija fizička, razmatra se stvaranje „iz ničega". Da li smo na pragu novih epohalnih otkrića ili je „samo" greška u pitanju? Uz sve ovo, za jačanje našeg ponosa, uvek se napomene da je Anjštajn naš zet, Tesla je naš, ali i do sada manje poznati Vedral je naše gore list.

Današnja deca nemaju pojma da se igraju. Nisam u fazonu kako je u naše vreme vazduh bio kao na švajcarskim alpima, ali kada je igra u pitanju, ako nisu one u kompjuteru ili online, preti joj potpuno izumiranje. Nisam 20 godina videla da neko igra šantiskole, između dve vatre, lastiš...Recite gordancu da ću je banovati ako počne da mi objašnjava naučno u kom su pravcu evoluirali, i kako jedna generacija bla, a druga truć.

ไทยสองพันเก้า  .u....

***

สอง separea เพิ่มเติม, ช็อกโกแลตยังคง นั่ง กับแต่งตัววางรอบ ตูด. ที่มันได้มีสีชมพูกางเกง. ไม่ฉัน ยืน แช่แข็ง ดู. มากับพนักงานเสิร์ฟเครื่องดื่ม. ดื่ม พวกเขา. วิดีโอที่ฉันช็อคโกแลตสูงขึ้น.

Dogodilo se u Briselu, pre mesec dana, otprilike.

Svi vi koji ste juče gledali televiziju znate da sam bio kod predsednika na kafi. Baš sam se lepo proveo i moram da kažem da se isplatilo. Jeste da sada grcam u dugovima, ali šta da se radi.

Novi sako 10.000 dinara, nove cipele 8.000, nova košulja 4.000, sastanak sa predsednikom - neprocenjivo.

Evo baš sad pišem neki projekat i u budžet ubacujem garderoberske troškove. Ovom prilikom pozivam modni gej lobi da me sponzoriše u garderobi, a ja obećavam da ću u zvanične izveštaje ubacivati podatke šta je ko nosio na sastancima.

Sve kao 'oću - neću, a što da neću?

Znam, znam, ozbiljna su vremena, zahtevaju ozbiljne ljude, ozbiljne teme, ozbiljne blogove.... a ja neozbiljna!

Pritom - ponedeljak. E! Ko još voli ponedeljak... (osim mene)!

I znam - nismo mali da slavimo svaki rođendan. Hajd' nekakve jubilarne, ali neke ćoškaste... jok.

I pojma nemam 'oću li biti tu, kao domaćica kakvu zaslužuje(te)...

Ipak, ne mogu da odolim: Unfe, srećan ti rođendan!

iliti Slatko sam se nasmejao 2

U prošloj epizodi videli smo kako zvezdice sa ovih prostora uz pomoć potplaćenih, ili prosto neprofesionalnih novinara pumpaju svoj ego i lažu narod. To se ovih godina u Srbiji zove "napuniti Arenu po svaku cenu". Gebels da je živ bio bi mnogo srećan kako funkcionišu srpski mediji. Tu su se sve boje stopile u jednu, i žuta i crna i crvena i plava. Tamo gde je Gebelas za malo omašio u Srbiji je njegova "sto puta ponovljena laž na kraju postaje istina". Koliko god novine pisale o nekim pevačima i pevačicama da su dive i zvezde, relanost pokazuje drugačiju sliku. Tu više ne pomažu ni pare, ni mame, bivši muževi, bogati muževi, PR-ovi ni menadžeri. I da su sve karte podeljene besplatno, ove naše nabeđene zvezde i dive ne mogu da dosanjaju svoj san do kraja - puna Arena.

 Pokušavam ovih dana da napišem blog o jednom teškom matematičkom problemu, pa sam u predahu razmišljao o tome šta je u matematici ljudima intuitivno prihvatljivo, a šta ne. Naime, mi smo svakodnevno suočeni sa potrebom da pravimo procene, da u nedostatku kompletne informacije nagadjamo ishode dogadjaja, ili, naprosto da igramo na sreću. Takodje je poznato da smo u toj proceni verovatnoća prilično loši matematičari, ali se