Da li se drmaju temelji nauke? Brzina svetlosti kao najveća moguća brzina u ovom svemiru je dovedena u pitanje. Govori se o mogućnosti teleportacije, putovanje kroz vreme se pominje kao nešto ostvarivo u (astronomskim merilima) dogledno vreme. Tu je i kvantna teorija informacija, postoji i tvrdnja da je informacija fizička, razmatra se stvaranje „iz ničega". Da li smo na pragu novih epohalnih otkrića ili je „samo" greška u pitanju? Uz sve ovo, za jačanje našeg ponosa, uvek se napomene da je Anjštajn naš zet, Tesla je naš, ali i do sada manje poznati Vedral je naše gore list.

za vađenje države iz krize.

 

Svi znamo da Premijer nije okružen baš sposobnim pojedincima. Kao što svi znamo i da blogeri imaju velike zalihe genijalnih ideja kako državu izvući iz krize. Stoga bi bilo potpuno neodgovorno s moje strane ne pružiti mogućnost blogerima da se razmahnu. Pogotovo imajući u vidu da Premijer voli da prati društvene mreže.

Pre jedno šest meseci smo na ovom blogu raspravljali o pušenju i filmu. Ovih dana došlo se do novih dokaza o povezanosti filma i duvanske industrije.

Britanski Tobacco Control otkrio je dokumente koji dokazuju da je American Tobacco plaćao u proseku 3 miliona dolara godišnje filmskim zvezdama da bi reklamirali cigarete u svojim filmovima u vreme Zlatnog Holivuda.

Na platnom spisku se nalazi preko 200 glumaca uključujući i one najveće (Bob Hope, Henry Fonda, Gloria Swanson, Edward Robinson). Neki glumci su primali honorar i preko 150.000 dolara godišnje (Gary Cooper, Barbara Stanwyck, Spencer Tracy, Joan Crawford i Clark Gable).

 

Bice da su jos pre prve svoje zajednicke sesije Barbra Strajsend i njen kolaborator, producent i pijanista za ovu priliku, Dajana Krol, osmislile album "Love Is The Answer" kao duboko emotivan zapis u kome svaka pesma treba da bude svojevrsno "istrazivanje u vezi sa pitanjima srca". Neko bi i sam takav potez - udruziti Strajsendovu i Krolovu u zajednickom projektu - opisao kao

Prođoše one dve generalne probe zvane polufinale. Iskreno se nadam da je sve to bila priprema za finale, inače džaba im 2000 metara kvadratnih bine i kilometri LED skrinova. Ono što obećava je da će voditelji biti zamenjeni. Ono dvoje ne ponovili se više. I nadam se da će se uzeti na kraju.

Cipela nije prošla. Nadam se da će bar neko da se posrami što je ova pesma upšte otišla na takmičenje. Marko Kon tu ništa nije kriv, prosto mu se zalomilo. Tu pre svega mislim na stručni žiri koji je besramno prekrojio volju gledalaca (ma kakva ona bila). Tu pre svega mislim na dvojac Joksimović - Krstić. 

Nešto očigledno mora da se menja na Beoviziji. Što se mene tiče, neka počnu od reditelja. Srbija je hendikepirana jer se Beovizija organizuje dosta kasno pa nema dovoljno vremena za promociju. Sramota je da ni ove godine nismo imali video spot koji promoviše pesmu. A da ne pričam o tome da kreativni (umetnički) direktor Javnog servisa koga mi plaćamo tezgari za drugu državu koja nam je konkurent na takmičenju. Da se malo više potrudio oko Cipele a ne da je mutio Hladnu vodu, možda bi nešto i uradili. A možda i bolje što nije, jer bi smo pesmu morali da slušamo i gledamo još jednom.

(blog posvećen našem prijatelju Treneru, a od stila ne smem da odstupam da se Free ne bi naljutio)

    Q: Šta ovom skupu vertikala u naslovu, horizontalno postavljenim, daje stabilnost?

    A: Horizontalno armiranje

E sad, dobro, mnogi od nas se gube u horizontalama pošto su se tamo, nama muškarcima nedokučivim putevima, našle i „klimakterične osvetoljubive zene", mimo svake logike, naravno, ali tamo su i integritet, znanje, poštenje, niti mnogih istina i slične „programske" konstrukcije pa se pre ili kasnije provučemo i po nekom horizontalnom putiću.

Mnoge od nas proces tog horizontalnog kretanja podseća na onu malu decu iz viktorijanskog doba koja su sa pet godina u rudnicima, u mrklom mraku provlačila prazne vagone. Morala su da budu mala deca pošto su tuneli bili uski. Radilo se prošireno radno vreme, odmaralo nedeljom.

I pored svog napornog posla u jezivim uslovima na pitanje šta im je bilo najteže klinci su često odgovarali: „mrak, mrkli mrak".

Sinan Četin, vrlo poznati turski reditelj, će se najverovatnije naći na optuženičkoj klupi zbog svog kratkog (5 min) filma Mutlu Ol! (Budi srećan!). Zahvaljujući ovde zabranjenom YouTube-u mogu sa vama podeliti ovaj dragulj, koji je učinio da se smejem i plačem u isto vreme.

Dok je moj sin bio u porodilištu u Aalborgu, nosio je (kao i sve ostale novorođene bebe, a takođe i mame) stvari na kojima je velikim slovima pisalo "Tilhører regionsvaskeriet" ("pripada regionalnoj perionici", u prilogu slika njegovog drugara iz sobe, Esbjorna).

Ovoga sam se setio kada je mom korisničkom imenu, ovde na blogu, dodato "92" na kraju, u kontekstu spajanja sa telekomovim single-sign-on servisom i odgovarajućom postojećom bazom korisnika (ako dobro razumem razloge ove promene). Vidim da je popriličan broj korisnika, ukljućujući i queeria, spadalo itd - dobio ovaj nastavak.

ali ne aždahu nego srpskog kandidata za Oskara.

UPDATE: Ubijen je i kandidat. Sada je Sv. Georgije novi kandidat... 

E baš sam se nasmejao. A šta drugo? Ima li u ovoj zemlji jedna stvar koja neće da se izrodi u međunarodni skandal. Naravno, sve zbog "brige" za čistotu srpskog filma i jezika.

Prenosim najzanimljivije delove iz novina: 

ZABRINUTI da će srpska kinematografija, već na startu ispasti iz trke za “Oskara” za najbolji strani film, producent i režiser ostvarenja “Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđan Dragojević, osporava i kandidaturu već izabranom filmu “Tamo i ovde” Darka Lungulova. Razlog njihove brige je, kako kažu, što je trenutno zvanični predstavnik za “Oskara”, jer dijalog nije prvenstveno na jeziku zemlje porekla, već je dodatni, engleski jezik preovlađujući.

Popularne su razne letnje teme i razbibriga svuda, pa i na ovom blogu. Zato bih pa da priložim par pitanja o kojima povremeno diskutujem sa prijateljima, kolegama i poznanicima, sa željom da o njima diskutujemo i ovde. Verujem da će da se pojave nove ideje i razmišljanja.