Evo svojevrsne "kalendarske anomalije" - datum sa tri devetke.

Da li vam to nešto kaže?

Ako budemo hteli da čekamo sledeći datum sa tri iste brojke, proći će skoro ceo jedan vek - biće to 01-01-01, odnosno 1 januar 2101. godine. 

Podsećam da Kinezi smatraju osmicu za srećan broj, pa su Olimpijadu bili započeli 08-08-08, odnosno 8 avgusta 2008. godine.

Valjda i devetka može biti srećan broj?

Ako vam ovo ništa ne znači  - dobro onda!

"The crying is over and now it's time to rock...

"We're still standing, still keeping the music going....

Otvaram sanduče da proverim da li država potražuje još nešto od nas i da li me banka obaveštava na 15 strana šta sam sve potrošila i na koliko još načina mogu da se zadužim dok nas sve zajedno ne pokupe i ne odvedu u vavilonsko ropstvo. Nisam  očekivala napad s leđa u vidu postarije, doterane, nepoznate gospođe.

- Jeste  li vi iz ove zgrade? (Takvim tonom mi se poslednji put obratili verovatno još razredna u srednjoj.)

-  Jesam, zašto pitate?

Verovali ili ne, u Srbiji zemlji gdje su spremni da u svakom trenutku sude djavolima, održan je prvi Svetski kongres veštica i to u Velikom Gradištu.

Ko ne veruje neka proveri OVDE.

Bila je to svojevrsna promocija ekologije kakvu bi i Evropa mogla da primenjuje.

Jedna “domaća” takmičarka iz Istočne Srbije kaže ovako:

“.. Rođena sam na Homoljskim planinama. Svi poznaju vrlo dobro moći vlaške magije..”

Predsednik opštine Veliko Gradište Živoslav Lazić je veoma zaslužan za održavanje ove manifestacije.
Organizatori planiraju da naredni kongres uvrste u redovnu turističku ponudu ovog kraja Srbije.

Taj brend bi trebalo hitno staviti pod zaštitu.

Održana su i razna takmičenja.

Trka metlom na 100 metara.

Koncert je počeo na vreme (20:35) što me je prilično iznenadilo, ali ja sam bar bio na svom mestu dok su neki ljudi ulazili na svirku kod treće-četvrte pesme... Scena je bila jednostavna i bez nekih rekvizita, sav scenski efekat na koncertu je postizan predivnom upotrebom svetla i senki. Na sceni je bilo desetoro ljudi sa Koenom. Koen je u zadivljujućoj formi, svaki njegov dolazak i odlazak sa bine je bio izveden poletno i plesno, po bini se kretao umereno i dostojanstveno. Prateći bend više nego uhodan, skoro pa savršen: Bob Metzger na gitari,

Staro i mlado, strejt i gej, muško i žensko, ljudi i životinje, svi vole dobru paradu. To nam je upisano u DNK, hromozom broj 13. Mi gejovi posebno volemo da se skidamo i da na paradama pokazujemo naša depilirana i nabildovana dupeta. Zato i idemo u teretane kako bi pripremili naše guze za taj svečani dan. Čujem da ih neki posebno perverzni pumpaju silikonima.

Cele godine se pripremamo da izađemo na beogradske ulice i svim zainteresovanim personama pokažemo naša zategnuta, uljem namazana tela. Kao što je vojska nekada pravila vojne parade i prikazivala svoje oružje (dok ga je još uvek imala), tako i mi gejovi prikazujemo naš arsenal. Posebno volimo da pokazujemo naše štafete, koje idu iz ruke u ruku. Kažu mi da lezbejke pokazuju sise, ali pošto mi gejovi genetski ne možemo da vidimo ženske grudi (ni po svetlu, ni po mraku) ne mogu da potvrdim ovu informaciju.

....

Ovo je jedan od najboljih oglasa koji su ikada bili štampani. Izašao je u Americi u Atlanta Journal.

 
 
 Poznanstva:
 
Crna, usamljena ONA traži muško društvo.

Etnička pripadnost nije važna.

Ja sam prijatna devojka koja se voli igrati.

Volim duge šetnje po šumi, voziti se s tobom u autu, lov, ribolov i kampovanje.

U udobnim zimskim noćima volim ležati pred kaminom, a uz svetlost sveća ću ti iz ruke jesti.

Čekaću te pred vratima kad dođeš s posla i nosiću samo ono što mi je majka priroda dala.
 
Nazovi broj  (404) 8... i pitaj za Daisy.
 
Čekam te ............

"Sasvim je jasno da je ludilo fenomen urođen svakoj dubokoj manifestaciji umetnosti."

Đorđo de Kiriko [Giorgio De Chirico],
časopis „Valori plastici", Rim 1919.

"K L I K !"

Nepoznata država. Nepoznat grad. Radna soba u jednom stanu u višespratnoj stambenoj zgradi u ulici nepoznatog naziva. 03:16. Petak. Nepoznat mesec. Nepoznata godina. Prostorija je, čini se, u kreativnom neredu - na radnom stolu su papiri, olovke, pita s mesom, otvoren jogurt u flaši; tu su i stolica, police za knjige, niski stočić i trosed. Na trosedu upetljan u kablove laptopa, skvrčen spava bloger. Na drugoj strani ćelav, nabildan i namršten čovek u ranim četrdesetim, odeven u crnu kožnu jaknu sedi na radnoj stolici u uglu sobe. U jednom trenutku ćelavi pogleda na sat, ustane, upali svetlo i otvori prozor. Bloger se probudi, ugleda ćelavog i ukoči se. Šok. Na licu mu se vidi da u tom trenutku nije u stanju da prozbori niti jednu jedinu reč - prosto zanemi od straha. Kroz otvoren prozor čuje se kako, negde dole, na ulici ispred zgrade, gradska komunalna služba prazni ulične kontejnere za smeće.

Još malo vedrih tema dok dišemo kao ribe na suvom za vreme ovih velikogospojinskih vrućina!

U prošlu subotu udala se ćerka mog brata. Na delu je logičan sled stvari...završila škole, zaposlila se, živi s momkom već neko vreme u slatkoj maloj garsonjeri, pa smo se svi pitali, šta se još čeka? Još jedna od tri-četiri svadbe tog dana u NS, reklo bi se. Ali, ne...ova naša je bila specifična u odnosu na uobičajene svadbe u nas, pogotovo u poslednje vreme. Od onog  something old, something new, something borrowed, something blue, do izbora benda, koji je bio kamen

AleXandar Lambros