Ko je pročitao moj profil zna da imamo vazda vazda životinja [(trenutno brojno stanje 6 pasa i 6 mačaka i 1 kornjača (tri su otišle svojim putem)]. Ko čita moja pisanija zna da ne pišem blogove o našim ljubimcima (mi ih tako ne zovemo). Malo stvari je dosadnije nego kad "vlasnik" psa/mačke/papagaja (kaj god) uzme da drži banku o njegovom, dakako, specijalnom primerku. Nemam nameru da kršim to samonametnuto (no pets) pravilo. Međutim, rizikujući da ispadnem trivijalan, želim da podelim jednu priču o mačetu, koja me "muči" evo sad već sedam godina, ne bi li možda dobio odgovore na pitanja koja iz priče slede, a koja (pitanja) su predmet čestih (skoro pa filosofsko-religioznih) rasprava između Fu i mene.

 (ili kako bi Petrović možda preferirao - l'été,

čemu ;)).

Jedino godišnje doba koje može da se meri s prolećem :)

Leto je lepo i po tome što se ide na letovanje :)

Da se ne bih raspisivao (što ili numem ili me mrzi :P),

biće ovo uglavnom blog u sličicama...

...najviše o tome kako je priroda na Sitoniji dočekala leto.

Red. Vladavina prava. Zakon. Pravda. Institucije.

Društvo. Uzajmno uvažavanje. Etika. Moral.

Ljudskost. Skromnost. Saosećanje. Pravoslavlje. Vaspitanje.

Da je samo stešnjen i stisnut, nego uzurpiran sa svakoje strane, bombardovan kakofoničnim i inim gluparijama u svakoj mikro sekundi, sve sam manje sposoban da samokontrolom, istočnjačkim disanjem, pokušavanjem apstrahovanja, koncentracijom nirvanskog tipa, ponavljam, sve manje sam sposoban, da uspem da sačuvam makar restlove slobode u sebi. Ostarilo se, priznajem, nekada sam lahko mogao da se isključim, utonem u sebe i ne čujem i ne vidim ništa i nikoga unaokolo. Sve mi je teže da to postignem, događa se ali retko, izložen sam mentalnofiziološkom razbucavanju, svakotrenutno! Činjenica da nisam usamljen u tome, uopšte me ne teši.

У мојој школи приближава се време реизбора за место директора.

 Кога год да питаш да ли ће се пријавити на тај конкурс, свако каже:

 "У оваквом систему? Са оваквим људима? Не пада ми на памет! Шта ће ми то у животу!" 

Чак и тренутни директор изговара те исте реченице...

 Gradić St. Pierre posle erupcije vulkana 1902. godine

 Vi stalno pričate o događajima, a ne o onome što se zaista desilo – (TS Eliot, Family reunion)

 Trenutno traje predizborno ćutanje, pa se ovaj post  bavi politički neutralnom temom: katastrofalnom erupcijom vulkana koja se dogodila pre 118 godina, 1902. godine, na dalekom Martiniku, erupcijom

Prošlog utorka, u Blicu, pomenuo sam Gorana Markovića, a danas je on objavio odgovor. Citiram prvo deo svoje kolumne koji se odnosi na Markovića, a onda i njegov tekst u kome objašnjava sličnosti između moje malenkosti i Hitlera.

bitan doprinos globotomiji

Ne znam kako tramvajske/autobuske/trolejbuske karte sada izgledaju u Cirihu, Švajcarska. Negde među papirima imam primerak jedne od pre četrdesetak godina. Pošto me mrzi da kopam po pomenutim papirima opisaću je.

Godina bi, cini mi se, bila negde osamdeset cetvrta. Tako nekako.

Jedini krstić za označavanje koji mi je u secanju ostao kao marker a koji bi ukazivao na nekakvu kalendarsku odredenost jeste podatak da je Mika sledeceg jutra putovao na more.

Dakle - pocetak jula. Znam da se vracao sredinom tog meseca posle letovanja sa roditeljima pa je plan da onda putem noćnog voza/vlaka Beograd-Split a preko Bosne zapalimo zajedno.

Nije vam bilo dosta Pata Kondela i njegovih ideja? Evo onda još malo.