Beograd - Predsednik Srbije Boris Tadić predvodi od danas do 26. septembra, delegaciju Srbije na 64. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Voleo bih kad bi poveo i ministarku pravde, javnog tužioca, gradonačelnika Beograda i još par ministara pride. A najbolje bi kad bi poveo i celu koaliciju (na slici iza njega)

Ovo je završni deo trilogije o bivšem predsedniku Tadiću.

Umro Zbigniew Brzezinski.

Dvadesetog Januara 2003. godine primetila sam neke bolove koje čak nisam mogla da povežem sa kontrakcijama. Trudnoća nije bila prva, a sve ono od prvog porođaja se brzo zaboravi (inače bi do drugih verovatno teško dolazilo). Ljudski mozak je čudo. Potisne svu bol, nadljudske napore i prateću neprijatnost. I još ponešto, pride.

1. Entuzijazam

Odavno ne koristim budilnik. Neki đavo mi ne da mira ujutro, čim svane odmah se trgnem iz sna i bacim pogled bunovan na zidni sat. 6, ajmo još malo. Opet se trgnem, 6 i 20. Ajmo još, opet dremka pa kao oparen, 15 do 7. Ajmo sad veliko finale, moglo bi da se otkunta još 15ak minuta a mogli bismo i da ustanemo da se nalijemo prvom jutarnjom kafom. Biramo kuntanje i Draga i ja.

Voda u ketlu provrila, jakobs u šolji preliven,...i onda počinje da se hladi. Ajmo deco buđenje, oblačenje, doručak i šta još eventualno ide pride posle doručka,

Malo ko nije makar jednom u životu čuo ovu izreku: HLEBA I IGARA. Ona se pripisuje tiranima koji su na taj način držali Rimski puk u pokornosti i nebuntovnosti. Panem, panje, suvog 'leba, je uvek moglo da se nađe, Tibar je bio dovoljan za gašenje žeđi a Circenses, igara je bilo na pretek. A igre su tamo drugojače, rekao bi Vojvoda Draško. I bile su, zato nam za spomen ostadoše oni silni Koloseumi i Arene. Igre

Nisam neki politički analitičar i nemam nijedan tekst na tu temu, ali ovo sada nisam mogao da prećutim. Ima već poprilično materijala na temu o kojoj pišem ali ja sam sada otišao korak dalje. Ovo su stvari kako ih ja vidim svojim očima lakovernog detlića.
Velika prašina se digla što je neka snajka pri UNESCO-u bezecovala stan od 7000EUR mesečno. Da li je to njena odluka ili odluka nekog drugog, to je sada nebitno efekat je isti. Neko je trebao da se uzme u pamet a očigledno nije. Džaba se mi mlatismo onoliko za pomoć gladnima i akcijom "Hrana

нит' су ради Турци изјелице...

Svako malo dobijem jedno od onih pitanja. Najnovije je bilo: “Mala grabljivica veličine vrapca, nekakav soko? Srećem ga po gradu često. Po boji liči na stepskog sokola, ali je jako mali. Koji je to soko?”