stojim na semaforu sa 10tak ljudi. razna godista, razne faze probudjenosti/ubrzanosti. crveno je. automobila nigde. u jednom trenutku jedan mladic iz grupe, bez nekog ocitog razloga zakoraci na kolovoz i krene preko zebre. svi, osim mene, krecu za njim. neki prve korake cine usporeno, kao da se premisljaju da li da nastave ili da se vrate, drugi od samog pocetka samouvereno koracaju na drugu stranu tako da mladic koji je pokrenuo lavinu i ne stize prvi do trafike preko puta. kada se upalilo zeleno svetlo za pesake krenuo sam i ja drzeci ispod oka automobil koji je iz bocne ulice skrenuo pravo na mene. vozac je mozda i bio iznerviran sto sam mu se nasao na putu ali nije pokusao da reaguje.

slušam ovo, prisećam se nekog vica o franji kluzu, zaboravila sam i kraj i poentu ali znam da je bio smešan... i da kluz na kraju juri nekog sa francuskim ključem u ruci da ga udari po glavi i viče nešto "e, neš ti frana kluza zajebavat"

pišem nešto jako naporno o srpskom kosmetu... neki manipulanti, pa neki tačijevi srbi, pa haradinajevi srbi, pa nekakve mostadžije i raspodela novih pozicija .. bože me sakloni...  odakle ja u svemu tome... ovo sranje više liči na štulića i "kurvine sinove", pa "kad mrtvi fazani lete" ili, ne znam

Na kuhinjskom stolu gospođe Olge Jovanović nalazio se predmet zbog koga je pozvala policiju. U providnoj kesici, uredno zapakovan, nalazio se ljudski prst. Pocrneo i sasušen, ali prepoznatljiv i neveštom oku, plašio je staru ženu nekoliko sati,  otkad joj je taj "poklon" doneo veliki crni  mačak.  Taj razbojnik  je sada sedeo na  hoklici i nepoverljivo pratio svaki pokret inspektora, spreman da zbriše kroz otvoren prozor na najmanji znak opasnosti. 

"To je Vaš mačak?" upitao je  inpektro Marković.

"Nije moj" uzdahnu ona, . "On je slobodan. Dođe i ode kad hoće.

Bilo je proleće 1941. kada je naš brod, krcat

gost als