... dragi šefe, svi ovi građani odoše tamo na ulicu kod filozofskog ... izgleda da ova vaša namama sa vitaminskom gmo naprednom šargarepom nije više toliko u fazonu ... pa da li da menjamo povrće ... 

 

 jelena milić:

sutra je 5 godina od ubistva gardista u topčideru. toliko o nezavisnom sudstvu i kontrolisanim obaveštajnim službama u srbiji 2009

ja:

dok se ne sazna istina
gledaću na vojsku srbije kroz taj dogadjaj...

sve što urade, ili ne urade
biće u mojim očima vezano za ubistvo gardista....
as simple as that!

Setih se jutros jednog dogadjaja iz prvog razreda osnovne škole.Negde na polovini trećeg časa, ustane moj školski drug Vlada sa podignuta dva prsta želeći nešto da kaže. Učiteljica, jedna divna gospodja i divna osoba, pomiluje ga po glavi i nežnim glasom mu kaže '' Hajde kaži Vlado šta si hteo, ali nemoj samo meni nego se obrati celom razredu da te čuju tvoji drugovi i drugarice.''

 

 

 

 

 

 

Dole-gore...ili gore-dole...

Pre izbora čitati ovaj tekst normalno ...

Sledeći po svaku cenu principe nazovi demokratskog preživljavanja, u očaju da ne izgube korak sa „svetom“, ovdašnji političari i drugi dužnosnici, posebnbo oni gradski, su uočili Učešće javnosti iliti Public participation, kako to zovu oni sa zapadne strane uigrani u toj veštini, u planiranju gradskog prostora kao jedan od važnijih temeljnih kamenčića savremene urbane zajednice zatečene u koračanju ka novom dobu. Ali pre svega kao veoma probitačno pomagalo u ostvarivanju interesa svoje politike i  ciljeva koje su zactali i onomad naobećavali rezultate naokolo. U ranije otelotvorenim demokratijama koje su već stale na sopstvene noge pa ruke ne koriste za ispomoć nogama pri hodanju, smisao bavljenja narečenim kamenčićem je da obeleži ili čak da učini dostupnom i razumljivom političku nameru a potom i utvrdi obavezu neposrednog učešća građana u donošenju odluka o pravljenju ili popravljanju grada. Zatim, da naglasi neohodnost njihove, građanske obaveštenosti, mogućnost iskazivanja potreba i problema u svakodnevnom bavljenju urbanom rutinom, iskazivanju vizija i najzad, da građani imaju mandat kontrole urbanističara i gradskih dužnosnika zatečenim u planiranju. Na kraju učestvovanja građani bi trebalo da budu saglasni, ili bar tako da misle, sa nacrtanim urbanističkim planom.

 Dragi blogeri,

danas je moj gost kolega bloger sa nikom "6000_studenata_ff". Tema je uzurpacija studentskih organizacija od strane najvećih stranaka u Srbiji. Mail koji sam dobio od njega prenosim u celosti, bez izmena:

Neformalna grupa studenata (simbolično smo se nazvali Koalicija 6000, jer zastupamo interes svih studenata Filozofskog fakulteta) bez zajedničke ideologije, bez velike kohezije, bez harizmatskih lidera, samoinicijativno je pokrenula akciju u kojoj se zahteva ponavljanje izbora za Studentski

Nigde toliko intenzivno ne osećam život kao u nekoj osami kraj mora. I u Sarajevu.

Radi se o žudnji života za samim sobom. Oni retki trenuci kada pred silovitim osećanjem životnosti padaju sve zapreke, opsene, kulise...

Dvadesetak godina posle rata Sarajevo je opet ozareno i rascvetalo kao nekad.

 

 

Jedanest je godina od NATO bombardovanja Srbije (to jest - tadasnje SRJ). U Srbiji se ova godisnjica više skoro ni ne obeležava. Da nije medija da (kako koji) podsete ovaj narod na 24. mart 1999. - malo ko bi se setio da su te večeri na Novi Sad, Beograd, Niš, Prištinu i sve ostale gradove po Srbiji počele padati prve bombe. Prve od nekoliko hiljada tona bombi...

To što

Nešto mi ovaj "patriotizam" poznat. U Srbiji je ovih dana, nakon još jednog od haških tumačenja "pravde", i među tzv. običnim ljudima i među intelektualcima na delu slična histerija kakva je bila ona s kraja 80-tih godina