Ko smo mi? Žmu i ja... i svi oni rođeni sedamdesetih ..i ranije... Ovo nije blog o dobrim, starim vremenima... Jer ta vremena kad smo intenzivno "izlazili" nisu ni tako stara, a nisu bila ni tako dobra. Odrasli smo u malom gradu, osamdesetak kilometara od Beograda. Počeli smo da izlazimo početkom onih kriznih, nesretnih devedestih. Naš grad je nekako zaobišao prvi nalet turbo-folka, dizelaša, sponzoruša i sveg jezivog kolorita uobičajenog za predstavu o tom vremenu. Nije da ih nije bilo... ali su bili znatna manjina. A i mesta za izlaske strogo su nas razdvajala...  Bilo je cool (mislim

           Moja majka je ponajviše zalužna što je ideja normalnosti za mene od najranijeg detinjstva bila u potpunosti obesmišljena. Ona to nije uradila namerno, verujem da nije razmišljala o tome što je govorila, ali je suviša često koristila tu reč - normalno i meni je to bilo dovoljno da shvatim da ona ima toliko široko značenje, da ga uopšte i nema, tj. da je neupotrebljiva. „Da li je normalno da ne namestiš krevet?" (Ni

Kazu da ce svet iz globalne ekonomske krize da izvuku zene.

Krenula ja tako da izvlacim i pripremam se da radim privatno kod mog ortaca plasticnog hirurga - Martina. Martinove klijentkinje krizu dozivljavaju drugacije. Za njih je kriza pojava nove bore koja se podudara sa pojavom novog modela njih samih, samo par godina mladjih. ...Ili apgrejdovanih na veci obim grudi. Za razliku od nas obicnih smrtnica, za fudbalerke ova zima nije nista bolja ni gora od ostalih.

Licemerje (hypocrisy) je jedna od najčešćih "pojava" u ljudskoj komunikaciji o čijim mnogobrojnim negativnim svojstvima će se skoro svi brzo složiti, o čijoj nepoželjnosti će skoro svi brzo glasati ZA, o čijim štetnim posledicama će skoro svi brzo imati sijaset "primera iz života", a zatim mirno nastaviti da je primenjuju u sopstvenom ponašanju, ne videvši u tome ama baš ništa čudno.

To je takozvana "dvostruka licemerska petlja" u ljudskom ponašanju.

I kad osuđujemo licemerje, dajemo sebi za pravo da budemo - licemerni.

"Go figure", rekli bi mnogi, hajde razumi ljudsko ponašanje, ako možeš.

Ljudi su ponekad istovremeno potpuno nerazumna, a divna i zato potpuno šašava bića, rekla bih ja.

Radovi u toku,

 tokovi u radu,

 hakovanje - ludom blogovanje 

 ili, samo finale operacije "Svećevibanujem!" ?

ili novinarstvo je mrtvo, živelo novinarstvo!

Svestan da ću možda razočarati neke moje čitaoce (posebno one koji su pročitali tekstove sa mog privatnog bloga), recikliram jedan tekst sa istog. Dva razloga postoje za to. Jedan je da se i dalje krpim od boravka u Srbistanu i mixed emotions koje uvek uslede praćene blokadom koja traje dok se te ambivalentne emocije (i sećanja) ne slegnu i sortiraju. Drugi? pa biće jasno kad pročitate (nadam se – vidi podnaslov).

Tekst koji sledi je star tri godine (minimalno sam ga apdejtovao) i pokušaj je (moj prvi u životu) prikaza knjige. Radi se o knjizi Ne govori mi laži: istraživačko novinarstvo i njegovi uspesi [Tell me no lies: investigative journalism and its triumphs], koju je uredio Džon Pilger, novinar i dokumentarista koji uživa moje veliko poverenje i poštovanje.

-

Napomena:

Poslednja dva (2) ( slovima i brojem) nisam bio u mogućnosti da se ulogujem na blog, i pored bezbroj pokušaja.
Setih se nekako odličnog filma "The Last Days of Frankie the Fly", kad Dennis Hooper žuri da uplati tiket na kladionici , pukne guma na automobilu a on stane , pogleda u nebo i kaže otprilike " Da li mi na ovaj način stavljaš do znanja da ćemo se uskoro upoznati?"ili u prevodu "da sam ugasio"?Neko mi oborio blog?
Moguće da grešim. Ko zna! Slučajnost, iako ja nisam sklon da verujem u slučajnosti

Kraj

"

Ovako nešto,)Trebalo je da bude "trash", ali ipak ne

Ovde na blogu ustvari mi nismo ljudi,

Mi smo svi 001101001101010011...( ili kako već , to 0011001010 robot maksa bolje zna da objasni i napiše.) Ne bolje kiborg, mi smo verovatno kiborzi neke nove generacije, po mnogim komentatorima ovde em se ne vidimo,ne znamo kako ko izgleda , ne čujemo se , i tako dalje, a sve to znači pretpotstavlja da niko od nas nema nikakva osećanja koja ovde ispisuje ( iskazuje)

Onda su verovatno, i mnogi sa bloga koje smo imali nekada priliku da vidimo , ustvari