Oni koji se sećaju pre 20 i više godina čuvene rubrike "Odjeci i reagovanja", sada imaju priliku da prate njen drugi deo,  ali sada su «Večernje novosti» nosilac «projekta». ovde

 A vidimo i B92 se uključuje.

 Naime, krajem 80-ih godina prošlog veka je Politikina rubrika «Odjeci i reagovanja» bila medijska podrška jednom projektu «nacionalnog osvešćivanja» srpskog narod, nažalost ne sa težištem na ljubavi prema sopstvenom koliko na mržnji prema drugima. Tada su nam širili vidike kako su svi narodi na prostorima SFRJ neprijatelji Srba i kako su partizani i komunisti zajedno sa Vatikanom i Kominternom radili isključivo protiv Srba. Otkopavale jame po Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i nosale mošti svetaca,mahalo se kostima i lobanja, objavljivale istinite, verovatne i neverovatne priče. Bio je to uvod i u tzv.patriotsko novinarstvo koje je postajalo sve više ratnohuškačko.

Rezultat je bio da su odjeci postali krici a reagovanja postupci bez rezonovanja.

 

Za razliku od ondašnjeg projekta i njegovih “Odjeka i reagovanja», koji nas je svađao sasvima ostalima, ovaj sadašnji , koji su pompezno pokrenuli Instituta za savremenu istoriju i "Novosti", namerno ili ne, raspiruje mržnju među Srbima.

I onda su to radili neki nedržavni i crkveni faktori uz prećutnu podršku državnih organa,

a i sada je slično. Država se drži po strani umesto da stane u centar i pomeri u stranu one koji  revizijom istorije i rehabilitacijama  prizivaju nove raskole, mržnju i sukobe.

Interesantno je kako država, preko državnog sekretara u ministarstvu pravde ipak reaguje

Nisam dugo pisala ovde iz vise razloga (zauzetost, nemanje inspiracije, zasicenost...) al sad moram da se oglasim. Naime, na Natasinom blogu o Inkluziji dotakli smo se jedne vrlo bitne stvari i poceli zustro diskutovati, ali je isteklo vreme za komentarisanje. Evo, pozivam sve ovde da nastavimo razgovor na temu

 

INKLUZIJA PRO/CONTRA!

Jedna od onih monstruoznih Slobinih institucija, rezimski novinari, bice procesuirani zbog huskanja na ratne zlocine tokom ratova na prostoru bivse Jugoslavije, devedesetih godina. I dobro je da je tako! Cak i da se nijedan ne kazni pravosnazno, verovatno usled nedostatka dokaza, dobro je sto ce se procesi odvijati. Mozda utehu necemo imati mi, kolateralne zrtve Miloseviceve strasne propagande, niti njegove direktne zrtve s ove ili one strane Drine i Dunava, ali ce mozda buduci novinari dobro morati da se zamisle pre nego sto hipnotizerski krenu u poslusno klimanje glavom i sejanje najgoreg

 

...jebem ti mater.

To je uzviknuo u kameru jedan »momak« koji je nepropisno parkirao mercedes na keju na Novom Beogradu. I krenu na snimatelja. A sve u prisustvu Gradonačelnika Dragana Đilasa, novinara i policajaca. To se videlo na TV AVALA večeras a i na drugim televizijama.

Videli smo  kako Gradonačelnik pokušava da objasni »momku«  kako to nije lepo. A onda se desilo nešto što je veoma slično Firerovom napadu na snimatelje  na onoj Tribini ili udarcu onog trećeg «momka«  i lomljenju noge  snimatelju B92. Agresija, verbalna. Koja je mogla da

Obećala sam prijateljici da ćemo prije puta u Evropu ručati s njenim tatom. Dogovorili smo ručak u gradu. Restoran u kojem je čekala rezervacija nije bio od onih koji bi se našli na mojoj VIP listi, ali preživjet ćemo. Tata je stariji…slabije čuje, pa da se ne nadglasavamo s muzikom.

Nekim čudom sam stigla na vrijeme, no ne i dovoljno rano. Sijedi gospodin u odijelu je već pijuckao bijelo vino. Sjedam za stol, prijateljica kasni – iskusni tata kaže "redovito oko pola sata".
- dok čekamo, bacite pogled prvo na lijevu stranu menija. (strana sa

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

O tome se "mora voditi računa" - i verovatno je, mada ne sigurno.

Odluka o tome bi možda mogla da se donese čak i pre leta, ali verovatno tek na jesen.

Demokratski politički forum, koji deluje u okviru Centra za demokratiju ,organizovao je debatu pod nazivom "Antifašizam u Srbiji- juče i danas".

U svojstvu jednog od uvodničara dr.Branka Prpa je predstavila dve knjige Banjičkog logora sa popisom 23.637 žrtava. Tom prilikom je, između ostalog, iznela:

«Beograd je jedini prestonički grad u Evropi sa četiri logora na gradskoj teritoriji. Jajinci su mesto gde je sahranjeno, pobijeno u masovnim grobnicama, po našim procenama, oko 68.000 ljudi. Ta brojka ide i do 80.000, zbog toga što je vršena asanacija terena. U ova dva velika toma su stala sva imena sa jednom vrlo redukovanom informacijom: ime, prezime, pol, često ali ne uvek nacionalna pripadnost, majka, otac, oženjeni, neoženjeni, profesija i streljan, odveden, itd. Dakle, to su definicije koje su u banjičkim knjigama vođene o logorašima tokom 1941-1944. godine.Ta dva toma su zapravo zbirno izdanje osam knjiga Banjičkog logora koje su sačuvane kao knjigovodstvo zločina, kao knjigovodstvo smrti Uprave grada Beograda, dakle, Nedićeve kvinsliške uprave.»

Postavlja se pitanje kakvu poruku o svom odnosu prema antifažizmu i fašizmu, prema žrtvama fašizma, šalju država Srbija  i grad Beograd ako je do nedavno slika Milana Nedića stajala u svečanoj Sali Vlade Srbije a slika Dragog Jovanovića  evo još uvek u Sali Skupštine grada. Šta reći ako visoki funkcioneri javno govore da tu nije ništa sporno.

Ilustracije radi, jedan učesnik u debati je upravo izneo tu „ sitnicu“, koja ne služi na čast demokratskoj i postpetooktobarskoj proevropskoj Srbiji. Naime, da se u svečanoj sali Skupštini grada Beograda nalazi slika Dragog Jovanovića, koji je bio upravnik grada Beograda i upravnik logora na Banjici za vreme okupacije i da je do pre godinu dana na sajtu gradske vlade stajalo –žrtve komunističkog terora. Na konkretno pitanje kako je to moguće visoki funkcioner gradske skupštine i DS je, na zaprepašćenje prisutnih, odgovorio:

” Mislim da to više ne stoji na sajtu, ali na sajtu svakako stoji spisak ljudi koji su vršili tu funkciju gradonačelnika, nije se uvek tako zvala. Na tom spisku se nalazi taj g. Dragi Jovanović i njegova slika se nalazi na zidu gde su poređane sve te slike. Ukoliko bi ta slika bila skinuta, tu bi bila jedna vremenska rupa između prethodnog i onog sledećeg.

AleXandar Lambros

E baš sam popizdeo. Seo sam inače da pišem blog na skroz drugu temu al reko' ajd' da stavim kaficu da srkućem dok kucam. Na putu do kuhinje pažnju mi privuče ona sadistička emisija na Pinku - "Trenutak istine", nešto najmorbidnije i najodvratnije što sam u životu video. Naletao sam i ranije na to sadističko