Primetio sam sinoć vest koja otvara dosta pitanja, ali i budi neka lepa ili manje lepa sećanja, a sasvim sigurno - izaziva podeljene reakcije.
Predlažem da na kraju svog komentara, stavite boldovano : podržavam ili  - ne podržavam.
Dakle, vest :

Kako je najavljeno, na dnevnom redu zasedanja Narodne skupštine naći će se Predlog zakona o zabrani neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašistički simbola i obeležja, koji su podneli poslanici LSV po hitnom postupku (u atačmentu).

Vladajuća koalicija i deo opozicije su se, priča čaršija, preliminarno usaglasili oko usvajanja ovog zakona. Ipak i dalje ima protivnika zabranjivanju fašističkih/nacističkih manifestasija i obeležja. Jasno je da ima glasova i za i protiv ovog zakonskog rešenja, međutim indikativno je što jedne od ovih glasova često prate povici, a za povicima zatim polete kamenice, palice, sevnu baklje i molotovljevi kokteli. Bije ih glas, da njihov glas bije.

Takav „glas upozorenja“ već godinama odzvanja ulicama gradova Srbije i zuri u građane sa tzv. Proglasa neprijateljima:

„Ima još mnogo onih koji moraju da čuju glas srbstva. To je pre svega glas upozorenja. Otačastveni pokret Obraz možda ne može fizički da uništi sve zlo koje kidiše na srbski narod, ali će, dokle god postoji, neprestano i neućutno na njega ukazivati i protiv njega se beskompromisno boriti.

Još jednom upozoravamo sve srbske neprijatelje i pozivamo ih: pokajte se za svoja zlodela, inače za vas neće biti ni Božje ni ljudske milosti“ (www.obraz.rs)

Danas je 09. maj 2009. godine. Veliki praznik – Dan Pobede nad fašizmom.
<!--[if !supportLineBreakNewLine]-->
<!--[endif]-->

Ovim povodom želim da čestitam veliki praznik pobede nad fašizmom narodima VELIKE BRITANIJE, SAD, RUSIJE i FRANCUSKE. Čestitam i drugim narodima koji su dali doprinos u toj pobedi. Čestitam i svima onima koji osećaju da je to veliki praznik. Znam da ovo možda nije «politički» zgodno. Ali razumeće me većina.   

Znam da nije «politički» zgodno da šaljem čestitku preko Bloga B92. Ali razumeće me neki, nadam se i

Ambasador Rusije u Beogradu, NJ.E. Aleksandar Konuzin napisao je, povodom Dana pobede nad fašizmom, autorski članak u Danas-u, pod naslovom “Podigli su glavu oni koji su pucali u leđa”(koincidencija sa nama je slučajna?).

Toplo preporučujem taj tekst, koji bi mogao biti korisna literatura našoj državi, vojsci, istoričarima, prosveti i svima, kao lekcija o dostojanstvu, nacionalnom ponosu i civilizacijskim vrednostima, bez ideološke ostrašćenosti. Rusija se davno pre Srbije odrekla  komunizma ali ne i nacionalnog dostojanstva i svoje istorije, ona se ponosi antifašističkom borbom i bez ideološke ostrašćenosti odaje dužno poštovanje “Crvenoj armiji».

Evo samo nekoliko citata kako ambasador Konuzin civilizacijski, državnički i patriotski govori o pobedi nad fašizmom i svojoj zemlji:

Mica Orlovic: "Dobro vece,dosli smo do rubrike pogodi ima li pilota u avionu. Imamo tri kandidata-Lice A,B i C

Izvolite:

LICE A:

SAMO što su nove mere Vlade Srbije u borbi protiv efekata krize usvojene, a već se u javnosti spekuliše da je "ovo samo početak stezanja kaiša".
- Verujem da će ovo biti dovoljno - kaže za "Novosti" Diana Dragutinović, ministarka finansija u Vladi Srbije. - Rezervni plan imamo i on je deo programa sa MMF. Ako bude potrebno, dodatno ćemo umanjiti rashode, ali i pokušati da poboljšamo naplatu poreza, posebno

Volite li sport? Košarku? Igrate, gledate ili oba?

Reprezentativni uspesi naše košarke zaslužuju mnogo više pažnje od "jednog bloga", pa o njima ovde nije reč (a i onako znate sve, skoro). 

Takođe i klupski i individualni uspesi nisu tema ovog posta.

Evo šta me (između ostalog) nervira: godinama slušamo neku mrsomudu o "Zemlji košarke",

Istorija Prvog maja u Turskoj je prilično napaćena. Prva proslava Prvog maja je održana, u tada Osmanskom carstvu, 1905. u Izmiru. Druga u Skopju (sada Makedonija) 1909. Tek godinu dana kasnije (1910) je Prvi maj prvi put obeležen u Istanbulu.

Foto: Mira Zdjelar

When dealing with ideology it is always necessary to ask not only what it expresses but what it represses. (Robin Wood: Personal Views)

Club Leu je studentski klub koji se nalazi na spratu jedne od zgrada Politehničkog univerziteta, u Bulevaru Iuliu Maniu, u Bukureštu, tamo gde prestaje širi centar grada a počinju da se prema Zapadu rastežu nepregledna naselja ružnih osmospratnica i sličnih solitera, izgrađenih u doba realsocijalizma i za doba realsocijalizma. Ako niste student Politehničkog univerziteta, vrlo su male šanse da ćete Club Leu lako pronaći čak i ako dobro poznajete grad. Usudio bih se reći, čak i ako znate njegovu adresu.

Pitanje koje se takođe može sasvim legitimno postaviti jeste zašto bi bilo ko i hteo da pronađe Club Leu pored mnoštva lepših, atraktivnijih, zanimljivijih i elegantnijih barova, klubova i pubova koji su se namnožili po glavnom gradu novopridošle zemlje Evropske unije. Odgovor na to pitanje mogao bi se verovatno, gotovo u vidu izgovora, pronaći u činjenici da se, po zakonima urbane geografije, na svakom javnom, ili čak polujavnom, gradskom prostoru ljudi iz ovih ili onih razloga zatiču, i da je lepota gradskog života baš u toj nepredvidjivosti kretanja miliona tačkica na ljudskoj mapi grada. Tako jedna tačkica, koja je imala logični, rutinski pravac kretanja, odjednom ga promeni i nađe se na neočekivanom mestu, za koje ni sama nije pretpostavljala da bi joj jednoga dana moglo biti odredište.

/Plodovi “ljubavi” u okruženju...

Ovo S-M nije sado –mazo...

I

... ako je neko pomislio, ne bi ja tako nešto, sram ga bilo ko pomisli…na tako nešto, iako … S-M !! zgodno je za kombinaciju …slova, a i odražava pravo staanje ( neću staviti r umesto t) na terenu. onoga što se dešava što rade raznorazni, kakvi su to umovi..

To je S -svinjski, (po preporuci SZV bivši ( ex,) a sada M -meksički, onako zvučnije je, Ne znam samo da li će sada Egipćani, koji su najavili pomor oko 400000 svinja,

Nakon što je Dali postavljanjem linka na naslovnoj strani učinio Natašin blog vidljivijim (kojim stopama će uskoro da krene i uredništvo, nadamo se...) Atomski Mrav je pitao šta se dešava sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (dalje Predlog Zakona). Nakon što sam mu dao kratku informaciju shvatio sam da uopšte nisam pročitao taj predlog zakona te sam ga «na licu mesta» odmah pretrčao, što je kasnije dovelo do pažljivijeg čitanja. Tako je nastao ovaj blog.

Na početku priče o zapošljavanju osoba sa invaliditetom (odmah da napomenem na ću tokom teksta koristiti izraz invaliditet, pošto je to izraz koji koristi Predlog Zakona, iako smo kod Nataše naučili da bi bilo bolje koristiti izraz osobe sa hendikepom) prenosim podatak koji se nalazi i u obrazloženju Predloga Zakona, a nastao je na osnovu istraživanja Evropske agencije za rekonstrukciju iz 2006. godine – Studija izvodljivosti za unapređenje zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, da u Srbiji živi oko 700.000 osoba sa invaliditetom od kojih je oko 300.000 radnog uzrasta (15-65 godina), pri čemu je stopa zaposlenosti osoba sa invaliditetom 13%, odnosno oko 21.000 lica.