malima je hladno oko srca

 

 

 

 

 

 

 

 

Rijetko mi se dogodi da usred bijela dana imam vremena setati gradom...sjediti u kaficu "u izlogu", promatrati ljude...ili samo buljiti u prazno. Danas je bio jedan takav dan. 

Kod Jarila sam se prisjetila godisnjice Mozartovog rodjenja i okacila link na stavak iz Requiema. Naravno...nije bas najveselije od Mozarta, ali meni je tada nekako pasalo. Kako to obicno biva, link je najvise djelovao upravo na mene. Palo mi je na pamet da ponovim gradivo vezano za posljednje trenutke ovog velikog umjetnika i procitam nekoliko njegovih pisama. Usla sam u knjizaru i pronasla Mozartova pisma....malo

 

 

 

Zbog velikog interesovanja za dokumentarni film iz dva dela, "Sajmište - istorija jednog logora", B92 je odlučio da ovo potresno svedočenje postavi na http://b92.blip.tv kako bi bio dostupan svima.

Pre ili kasnije svako naleti na trola. To je prosto stvar nekog zakona. Ali odmah da raspravimo, ima trolova i trolova. Oni grozno strašni, nordijski, oni su bezazleni i simpatični. I nisu opasni već i samim tim što ne postoje. I njih sigurno nećete uživo sresti. Opasni su ovi drugi. Naročito domaći. Sreću se na raznim mestima; neki operišu po Internetu. Tu ih niko ne vidi i mogu da rade bezbedno. Prvo ćemo o njima.

Po spoljašnjosti trol se ni po čemu ne izdvaja od ostalih i u gomili ljudi ne možete ga prepoznati. On nije ni lep, ni ružan, nije ni pametan ni glupav, nije ni vredan, a ni lenj. On je prosečan prosek proseka, beskrajno siv i dosadan. Na ulici možete proći kroz njega, a da ga ne primetite. Potpuno je utopljen u svet oko sebe. Od ostalih izdvaja ga jedino bolesna potreba da drugima čini pakost. On diše za to da širi svađu, da remeti mir i sklad. On raste kada učini podlost. Ako uspe da mirnu i skladnu zajednicu zavadi, onda je velik kao planina.

 (za sve je kriv Predrag Brajović)

"...A Hohohond se mršti kao da iz zemlje izvlači
čelične sonde
I nikad ne kaže
Ni "dovde"
Ni "donde".

 

 „BLOG  - personalna strana na Internetu, na kojoj autor vodi svojevrstan dnevnik sa sopstvenim razmišljanjima i komentarima,često tematski orijentisan.“ /Ivan Klajn i Milan Šipka  „ Veliki rečnik stranih reči i izraza „/

 

    Reklo bi se,  čovek mora da ide u korak sa vremenom , jer ono neće njega da čeka. Osećaj da si zatvoren , učauren u maleni prostor gde vreme olujno protiče ostavljajući uvek iste prizore  koje je nemoguće drugačije opisati  sem  onako  kao prošli, pretprošli.. i mnogo  puta ranije , stvara

Dragi prijatelji,

dok čekamo premijeru dokumentarnog filma "Sajmište - istorija jednog logora" (subota i nedelja 20.00 TVB92), imam izuzetnu čast da vam predstavim još jednu premijeru. U pitanju je internet premijera dokumentarnog filma "Prošlost traje zauvek". iz 2006. godine. Imate priliku da po prvi put vidite ovaj dokumentarni film u celosti na blogu b92. Film traje 77 minuta.

Edge se pita ovog puta (pitanje za 2009-tu godinu):

WHAT WILL CHANGE EVERYTHING? (Šta treba da se desi da bi se sve promenilo?)

Od mnogih ljudi koji su se već dokazali u istraživanjima raznih vrsta dolazi i mnogo odgovora, koje svako može da čita po želji. Mene već sam naslov podseća na nekoliko nedavnih vesti koje, opet, podsećaju na Ray Kurzweila, čoveka koji je personifikacija vere u sve brže i čudesnije odvijanje fantastičnog koje donose nauka i tehnika.

Ray Kurzweila je dao odgovor davno. Čovek koji se do bizarnog drži izreke da je umreti danas slično ginjenju u poslednjem danu nekog rata, pa tako vodi život gde je dobar deo života u bogatstvu (on se davno obogation na 2D seknerima i OCR (Optical Character Recognition) pa posle po prirodi izuzetne pameti i discipline samo širio to bogatstvo) zamenjen životom po klinikama, ali ne zbog zdravstvenih problema nego zbog potrebe da se ne umre baš "sad".

Putovao sam do Engleske nedavno. U najboljem slučaju, od vrata do vrata, put je mogao da traje oko pet sati - a trajao je 19! I svo vreme sam se pitao u čijoj nadležnosti je ta katastrofa i ko mi je kriv za maltretiranje?

Najjeftinija povratna karta Beograd - Engleska je koštala oko 330 evra po osobi. U isto vreme, za približno iste pare potrošene za prevoz kombijem do Budimpešte i potom avionom do Engleske, otputovali smo i vratili se nas dvoje!

Jedino što je putovanje trajalo mnogo duže i bilo znatno zamornije, a ja čak nisam znao niti koga treba da psujem zbog toga:

Iskreno da vam kazem, nesto mi misli lutaju svukuda. Nesto sam omeksala, k'o sredina vruceg, belog 'leba. Da l' od nocnog rada, da l' od nespavanja, da l' od toga sto sam popustila u teretani, ko ce ga znati...

Eto sinoc, na primer, dodje