Tajni projekat Beograd na vodi dobija epske dimenzije spasioca cele srpske privrede. O njemu niko ništa ne zna, ni jedan ugovor nije pokazan javnosti, nikakva ekonomska analiza nije urađena, a na sve strane pljušte tekstovi oduševljenja od BOT-političara, BOT-novinara i BOT-analitičara o novom fantastičnom projektu koji će spasiti Srbiju od ekonomskog kolapsa.

U sredu su naoružani napadači upali u redakciju časopisa "Šarli Ebdo" i ubili 12 ljudi. Čitav svet bio je, s pravom, užasnut zločinačkim činom. Istoga dana, u mnogim gradovima sveta ljudi su se spontano okupili da bi iskazali svoju solidarnost za žrtve i da bi izrazili protest protiv tog bezdušnog zločina. I Beograđani su se na adekvatan i dostojanstven način solidarisali s ubijenim novinarima. Zvanična Srbija pridružila se svim normalnim i demokratskim zemljama u osudi ovog jezivog, kako je Fransoa Oland rekao - varvarskog čina.

Kako ide prodaja državne i društvene imovine u Srbiji uskoro će moći da se kupuju zamkovi, zadužbine, crkve, manastiri i slično.

Možda neko neće u to poverovati, ali Agencija za privatizaciju Republike Srbije je bukvalno shvatila naziv svoje agencije, pa misli da treba da proda cijelu Srbiju.

Konstatacija da u imenu  Agencije možda nedostaje jedno slovo može da izazove različite asocijacije.

Ta, Agencija prodala je Ugostiteljsko preduzeće “Lipa” iz Novog Pazara na aukciji po mizernoj cijeni, govore svi u Novom Pazaru osim njenog kupca.

Agencija je zajedno sa preduzećem prodala i jedan kulturno-istorijski spomenik iz XVII vijeka, Amir-agin han (Konak ) u samom centru Novog Pazara, koji je pod zaštitom zakona.

To je najstariji i najlepši očuvani spomenik ove vrste u Srbiji.

Amir-agin han – XVII vijek

Na prvi pogled ispada kao da suSrbija i Hrvatska rešile sve svoje probleme, rasčistile sa kriminalom i korupcijom, podigle standard, smanjile nezaposlenost, obezbedile narodu bezbrižan život i onda imaju vremena za sport i rekreaciju, kulturu i umetnost . Nažalost ništa od toga  ali unatoč ima se vremena za lov na povijest, povest, istoriju,  historiju i histeriju.Desnica u Hrvatskoj  i  desnica  u Srbiji odavno ulažu  “natčovečanske” i “natpatriJotske” napore, koji  često  prelaze granice zdrave pameti i čovečnosti,  kako bi pokazale da se razlikuje od mrske one njihove, kako su oni tamo zločinci, primitivni, vekovni i tisućljetni neprijatelji, kako jezik kojim govorimo nije ni sličan niti ga razumemo, i kako.. sve tako.

Naravno, u tome ne uspevaju jer narod se ipak razume, kultura opet ne poznaje granice, a i politički i ekonomski odnosi sve su bolji.

Ono što je zajedničko nihovoj i našoj desnici, njihovim i našim nacional-šovinistima je naklonjenost poraženim snagama iz 2. svetskog rata i posvećenost njihovoj rehabilitaciji koja podrazumeva osude “komunističkih zločina”. E tu su se izgleda potpuno našli kako u pogledu metodologije, krivotvorenje istorije i instrumentalizacije za dnevno-političke potrebe.

Upravo o tome govori tekst Heni Erceg, "Izuzetni leševi", koji odslikava stanje u Hrvatskoj ali i Srbiji.

 *ali mu nikada ne možeš ubiti duh"

(nepoznati srpski DJ iz XVI veka)

Opet, pre par večeri, vidim dva momka kako šetaju par «stafordskih terijera». Za ogrlicu jednog psa je zakačen povodac, ali dosta dug, tako da ovaj može da ševrda levo-desno, čitavom širinom trotoara, dok drugi uopšte i nema povodac i sasvim slobodno kaska ispred ostala tri člana ekipe. Sami mladići, otprilike, jedva da su punoletni. Hodaju sa nekom posebnom napregom u udovima, onako, skoro osvetnički, i u magnovenju proveravaju da li ih ostali prolaznici posmatraju sa dovoljnom pažnjom. Oko pola sedam je i ne baš hladno, pa su tu ljudi svih dobi: neki razgledaju izloge, neki šetaju sa decom, neki jednostavno žure duž ulice... Nedaleko, jedan policijski pozornik. Hoda, opušteno. Vidi ovu dvojicu sa psima, ali evidentno ne obraća pažnju na njih više, nego na bilo koje druge prolaznike.

Свестан сам двосмислености наслова, најпре сам покушао да га избегнем, а онда га намерно оставио. Не баш зато што је можда провокативнији, него зато што заиста има и оних који мисле да је Шешељ та малтретирана страна. Исти онај који је добровољно отпутовао Хагу у сусрет.

Да ли је или није, не бих улазио сада у анализу. Свако моје

Ponekad sam srećna što Aleksa neke stvari ne razume.
  Sigurna sam da bi on bio nesrećan kad bi shvatio da ga neko vidi kao uveo, siv, iz  zemlje iščupan cvet, a drugu decu kao nasmejano cveće raznih boja.

P.S. Ovo je plakat Dečije nedelje koja je ove godine posvećena inkluziji i pravima

Izgleda da je moda podnošenja tužbi zahvatila i sport u Srbiji, odnosno neke njegove delove.

Partizan i Zvezda izdali su zajedfničko saopštenje u kojem optužuju TV B92 za hajku na sport a prijete i podnošenjem tužbe RRA jer ista ima nacionalnu frekvenciju.

I z v o r - 1 :

I z v o r - 2 :

Nekoliko citata :

1.

"U toku dana, a najkasnije sutra, oba kluba će se obratiti javnosti zajedničkim saopštenjem, upravo ovim povodom. Želimo da time poručimo da kada se boriš protiv nasilja to ne znači uvođenje vanrednih mera u sportu, to ne znači stavljanje katanaca na stadione, niti teranje sponzora", rekao je Nikolovski portparol FK C.Zvezda.

"zloupotrebu koju B92 vrši vođenjem kampanje protiv sponzora u sportu". Navodi se da je cilj "uništavanje klubova, a samim tim i srpskog sporta"

Beogradska filharmonija. Postavili nekog tamo mladog direktora razbarušene kose pre više od 8 godina na čelo raštimanog orkestra. Muzičarima se nije ni mililo da sviraju. Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da sviram. I za čudo božije, mladi direktor nikoga nije otpustio. Samo postavio standarde i nametnuo ritam da uši otpadaju. Pa ko hoće hoće, ko neće, ne mora. I mnogi nisu hteli, pa su sami otišli. A neki su hteli pa su ostali. A novi koji su dolazili, znali su kakav je ritam i kako se strašno radi. I zamislite hteli da dođu. A pare male, nikakve. Oni opet došli. I čudo napravili. Beogradsku filharmoniju. Kakve sad ovo ima veze sa sudovima?