Prvo, da se sporazumemo oko terminologije…

Sudar podrazumeva, kolikotoliko, ravnopravne ucesnike. U protivnom, nije sudar nego gazenje…

Prva lekcija dosla je posle mesec dana rada, na prvom Zboru radnih ljudi kome je Milos prisustvovao.

Mudro Rukovodstvo je pred sezonu godisnjih odmora skupilo na gomilu sve pare koje su se zadesile na racunu firme i to isplatilo kao topli obrok, bez placanja poreza. Takve finansijske ujdurme su bile uobicajene i uglavnom su precutno tolerisane, ukoliko su Opstina i Firma duvale u istu tikvu.

Medjutim,

  ili penzioni sistem za nezainteresovane*

penzioni sistem je u kolapsu. ne samo u srbiji. projektovan je za neke druge odnose broja zaposlenih i penzionera. sada, kada su ti brojevi skoro izjednaceni jednostavno ne funkcionise. penzioneri primaju premalo, zaposleni daju premnogo. priveda se u gusi u davanjima, penzioneri iscrpljuju usled nedovoljnih primanja. kao resenje se nude 3 stuba (sto vise "oslonaca", sistem je stabilniji).

pre svega, izvinjavam se jer ja nastampavam jednu temu sa drugom, sto mislim da je virtualno nekulturno, ali evo, posto vidim da ljudi prate moj domen, a b92 iz nekog razloga je odlucila da me ne sutne odavde (hvala Nevidljivoj Prijateljici ili Prijatelju sto je tako, dve zenstvenosti i njihova trpeljivost su ucinile od mene boljeg coveka, jedna moje rodjene zene a druga ova nevidljiva, b92-ina, fenks, dear Droogs), ovo je nesto sto sam preveo za republicki gradjanski Centar za legalizaciju medicinskog kanabisa u Srbiji (odnosno njegovu pokrajinsku sekciju), a cini mi se kao zgodno da stoji dostupno i ovom delu javnosti, i da je vredno polemike. pored toga sto je uzorno kako odredjeni ljudi sa najvise instance brinu o svom drustvu, drzavi, gradjanima, obolelim gradjanima, privredi! - ukazuje i na mehanizme kojima gradjani mogu da se izbore, ako ne za apsolutne slobode onda barem za mestimicnu slobodnost u odnosu prema drzavi. tekst je poduzi, pa ako ste na poslu a zanima vas, ostavite ga za docnije, kada deca zadremaju a supruge vam daju voljno.

Ovi kompletni idioti napravili ulice, fontanu pa ove bitange i lopovi sad imaju gde da blokiraju i ruše budućnost Srbije I to uz muziku ... dakle, bagerima, ali po danu, odmah to da se uredi pa nek vide onda vide gde će ... čak i kad kažem da ih puste ...

ili pozadine nema ili je ima
ako je ima ona je ili sakrivena ili otkrivena
ako mi ne znamo za nju ili je nema ili je pak ima ali oni koji je žele sakriti su u stanju da to urade
ako je tačno da pozadine ima ali je ona sakrivena od nas onda ne smemo odustati od toga da insistiramo na tome da je otkrijemo

ako nam je stalo
.........................................................................

Slike iz prethodne nedelje obojene su u boje belog dima suzavca i crvenog plamena baklji. Sve posle toga nije bilo dovoljno jako da te dve boje skloni iz pogleda. Više je podsećalo na mahanje vlažnom krpom po podu na koji je prosut sirup od jagoda. Tri priče koje slede se mogu tumačiti kao zamasi pomenutom krpom ili kao teme za više ili manje ozbiljno razmišljanje.

Priča prva : Tike i Treše

Kakve su veze patike i neredi u Srbiji? Pitanje je koje se ne postavlja kao neko za ozbiljnu analizu. Uglavnom se konstatuje da su nasilnici istovremeno

part I...

na vukajliji ima raznih definicija (u kombinaciji sa neizbežnim suverenitetom)

meni je najdraža:"to je nešto što imajuskoro sve članice ujedinjenih nacija". teritorijalni integritet je neretko izgovor za mnoge (neko bi rekao "muške") igre. u suštini, nisu muške, samo su glupe.

ali poslednjih dana se priča o teritorijalnom integritetu najviše vrti u čačku oko jednog parking mesta 

Kongres studenata nekakvih nauka,  u povratku, sa Kopaonika, četiri autobusa intelektualne elite zaustavljaju se na nekom odmorištu, ili pumpi, podatak iščileo iz pamćenja, otegao se red ispred sanitarnih prostorija.  Prva na redu ispred rajskih dveri je studentkinja treće godine, posle urednog  petnaestominutnog čekanja. Iza nje je, takodje, dugačak red.  Tri ženske osobe prolaze pored reda i jedna od njih kaže:

“Mi smo nastavno osoblje, mi ćemo preko reda. Ne smeta vam, je l’ da?“

„Meni smeta. Mi svi čekamo u redu već 15 minuta.“ kaže studentkinja.

One, svejedno, ulaze.