Nije vreme za arhitekturu jer ima drugih zauzeća i okupacija pažnje i pameti. Opet su izbori i sve stoji, birokratija se učutala i ne radi svoj posao, čeka šta će u martu biti, hoće li i dalje biti tu u svojim stolicama. Sve je na leru ili su motori ugašeni osim  stranačkih glasnogovornika koji promiču predizborna obećanja kao i uvek opšteg tipa i sasvim nerazumljivih, stereotipa iz već požutelih od stajanja i upotrebe kataloga, ono o boljem životu i napretku koji samo što nije došao, naravno pod uslovom da izaberete baš njih i to govore svi bez izuzetka i stida. Ružičasti predlozi su već viđeni poslednjih dvadesetak godina, nema novih priča, stereotip do stereotipa a onda, predizbornu idilu uznemiriše u Bosni popizdeli građani, eksplodiraše iako nema tamo izbora i rekoše da je dosta tog sranja i da oni hoće nešto sasvim normalno, građanski i bez religije, nacija, visoke politike, hoće državu koja se bavi njima.

IZ  ZEMLJE  I  PODZEMLJA

U toku su intenzivni pregovori i razgovori o najefikasnijim metodama izlaska iz aktuelne ekonomske krize. Na prvom, konstitutivnom sastanku jednoglasno je zaključeno da dan ima 24 časa. Na sledećem sastanku išlo se više u detalje, tako da je vrlo lako postignut dogovor izmedju stranačkih prvaka

Pretraživao sam danas nešto po internetu i naiđem na tekst sa jednog opskurnoga sajta srpskih nacista u kome se pominje i moje ime.

Otvorim da vidim šta je. Tekst napisan 1.6.2009. Sadržaj - nacionalističe baljezgarije. Ali, čitajući dalje, vidim da to postaje "crna lista" sistematizovanih neprijatelja po oblastima. Kolektivni naziv liste je - "druga Srbija". I neugodno me to podseti na neke druge liste koje sam gledao samo na filmovina. Liste koje su pravili nacisti i po njima vodili u konc - logore.

Kad bi bili u prilici srpski nacisti bi lako organizovali logor. Početnu

случај први

 

две глупости (најмање) - прва је блага зачуђеност што неко на "нама" зарађује (уз зле банкаре ту су и зли трговци)  али то већ спада у...

нисам баш сигуран шта - можда новинарски популизам? како дефинисати доњи "поднаслов"?

"Како никоме у овој земљи није стало да се позабави тиме колико пара продавци узму купцима само зарад сопствене зараде" 

ne pamtim da je neko ovoliko moćno opleo po razbojnicima...

 

 

Bivša supruga Danila Kiša zabranila vlastima da zloupotrebe njegovo ime

Nije Marina bila loša pesnikinja. Moglo se u njenim stihovima pronaći i ponešto literarno vredno. Zbog toga je i nisu smatrali samo ljubiteljkom poezije i autorkom u pokušaju, već stvaraocem, premda su kritičari tek u ponekoj njenoj pesmi uspevali da prepoznaju umetnički zaokruženu celinu. U njenom opusu je mnogo više bilo stihova u kojima su se tek mestimično mogle prepoznati iskre

Moj najnoviji tekst u emisiji '' Šta je sPorno ''

Preturam po arhivi i nađem papire iz 1982 godine o pokušaju promene mišljenja o gradu ... tada smo to pregnuće zvali „Za umereni Beograd“ ... pa evo nekih od zatečenih papira, tek podsećanja radi ...

 

Radionica za popravku grada pod geslom „Za Beograd, ovde i odmah“ je bila akcija čiji je inicijator Skupština grada Beograda, idejni tvorac Gradonačelnik Bogdan Bogdanović, izvedena je u organizaciji preduzeća „Beograd projekt – Centar za planiranje urbanog razvoja“ sa ciljem da se obnove zapušteni i zanemareni delovi prestonice uz učešće građana samogradnjom i ličnim angažovanjem. Akcija je usporena a kasnije ugušena jer je bila na putu da umanji uticaj institucija i unese novu energiju pravljenja grada van institucija i do tada nepoznatu  slobodu građana u odnose sa dužnosnicima.

Učesnici akcije: Goran Božović, Đorđe Bobić, Miša David, Romana Ćirić, Miodrag Ferenčak, Slobodan Lazić, Vladimir Macura, Nenad Novakov i Mihajilo Novitović   

 

 RADIONICA ZA POPRAVKU GRADA

BILTEN : BROJ 1... OKTOBAR 1982. ... GODINA IZDANJA I

Hoćemo da u Radionici radimo na menjanju načina razmišljanja o Beogradu, jer su se vremena i uslovi promenili te je potrebno istaći princip: Za Beograd, ovde i odmah

 ZA UMERENI BEOGRAD 

Očigledno je da Beograd doživljava krizu koja potresa veliki broj gradova, a koja je izmeđju ostalog uzrokovana nedovoljnom efikasnošću urbanističke prakse i nedostatku novih svežih ideja i koncepta. Moglo bi da se ukaže na neke probleme.

Moderno planiranje se sve oštrije suočava u zadnjoj deceniji sa jednim novim, predhodnom vremenu nepoznatom gradu – gradom energetske krize, gradom koji stagnira, gradom koji siromaši, gradom koji ne obezbeđuje svojim stanovnicima dovoljan kvalitet života.