U kafani, zadimljenoj zbog dekora, svidelo se gazdi, a ne od duvana, održan je sastanak 'lojalne' omladine. Dobro sada, to omladina je 'rastegljiv' pojam. Isto kao i deca. Svi smo mi nečija deca, zar ne? Tom sastanku sam prisustvovao iz nekoliko razloga. Prvi je što sam lojalan. Drugi što sam uvek želeo da budem omladinac, u sedmom razredu me nisu primili u Savez socijalističke omladine (ništa politički imao sam odgovarajuću ocenu iz vladanja). Treći razlog je što sam kao mali želeo biti penzioner koji ide na sastanke, pa k'o velim da ispunim makar ovo za sastanke. Do penzije ima vremena.

Ово су приче писане на пејџеру, претечи мобилног телефона, током неких давних залудних дежурстава. Тада су имале само три читаоца – прималаца порука, сада ће их имати, надам се, више.

„Пејџер-приче“ данас представљају праисторију „твитер“ и „твит“ прича, СМС и „флеш“ прича...

Уједно, доказ су да све није почело са „Твитером“ и „твитовима“ и да је свет постојао и пре њих.

ANNOUNCEMENT: Due to the new law on traffic, I am currently in the market for trading in my car in exchange for an elephant. Please contact this blog with photo and details. Camels also will be considered. No time wasters please.

Given that the newly sanctioned traffic cameras will apparently be rolling all the time, there will be no place for the White City's traffic cowboys to hide. By cowboy, I am referring to the guy in the black Audi, with no license numbers, slaloming from right to left to right lanes at 130 kph while talking on one cell phone, texting on another, lighting a cigarette, changing the cd music, and wearing dark glasses behind tinted windows.

( Radnja – takmičenje u laganju )

Kića:Poštovane dame i gospodo, seljaci i seljanke, a i vi ostali dokoni svete. Ono što ću vam sada ispričati potpuno je neverovatno, ali je živa istina. Zovem se Mića Marinković zvani Kića. Bio sam najbolji prijatelj pokojnog pevača Jabučila, i pokojnog gitariste Tandrčka,

a

( Mišo ) Lovac na potezu ...

 - Lepo vreme izmamilo je ova dva ljubitelja šaha, da odigraju nekoliko partija, i provere ko je od njih bolji...Na pitanje autora fotografije, koji je trenutni rezultat...Voja Radovanović je spremno odgovorio...

- Ma pacer jedan...pojma nema...tučem ga 4 : 2 ...

Putovao sam do Engleske nedavno. U najboljem slučaju, od vrata do vrata, put je mogao da traje oko pet sati - a trajao je 19! I svo vreme sam se pitao u čijoj nadležnosti je ta katastrofa i ko mi je kriv za maltretiranje?

Najjeftinija povratna karta Beograd - Engleska je koštala oko 330 evra po osobi. U isto vreme, za približno iste pare potrošene za prevoz kombijem do Budimpešte i potom avionom do Engleske, otputovali smo i vratili se nas dvoje!

Jedino što je putovanje trajalo mnogo duže i bilo znatno zamornije, a ja čak nisam znao niti koga treba da psujem zbog toga:

Pre oko mesec dana je navijač Partizana ušao na teren i skinuo kapitensku traku igraču Partizana. Za razliku od par nas blogera koji smo smatrali da taj događaj zaslužuje veću pažnju, organi ove države kojima je zadatak da se bave takvim stvarima su prilično iskulirali sve što se tada dogodilo na stadionu Partizana.

Verujem da je takvo nereagovanje ohrabrilo i navijače Zvezde da daju svoj doprinos kulturi nasilja koje ovo društvo već decenijama gaji.

Evo, sve se svelo na jednu utakmicu, i ta utakmica će se svesti na jedan poen. Hoće li mračni Tajkun doći pre meča i  ponuditi Zvezdinom direktoru, treneru i najboljem igraču keš da planski budu loši? Ne veruje niko u Zvezdu da može, ne veruju ni Cigani. Sama, Najbolja Odbrana Evrope bez najboljeg igrača, protiv bankara, silnika, baraba ovoga sveta, izdana od svojih dobrih "prijatelja" iz Olimpijakosa? Hoće li pružiti borbu u paklu frenetične turske arene? Da li je kucnuo i sazreo čas da se otvori portal večne slave za ove Igrače?

  Stid me, i sram, i bedno se osećam. Koliko danas vredi čovek, njegova ličnost, dostojanstvo, gde je njegovo pravo na normalan život, pravo da jede tri puta dnevno, tek toliko da održi fizičku i mentalnu kondiciju, da noć prespava u snovima, da se okupa jednom nedeljno, da obuče pristojnu garderobu, da pogleda u oči one koji nemaju potrebu ili neće da razmišljaju o tome.